Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

23.05.2017 у 22:00

Како ме је убио амерички граничар

Кан – Тачно у 15 часова је у свим дворанама и просторима 70. Канског фестивала завладала једноминутна тишина. Минут ћутања у знак солидарности са манчестерским жртвама тероризма, њиховим породицама и британским народом. Кански фестивал је, како је званично саопштено, желео да на овај начин изрази ужаснутост, бес и огромну тугу због овог трагичног догађаја – „још једног напада не само на јавност, већ и на културу, омладину и радост, на нашу слободу, великодушност и толеранцију – на све оно што је и фестивалу и уметницима и филмским гледаоцима драго и блиско”. Најзначајнији филмски фестивал у Европи, па и на свету, притиснут је осећањем туге и додатне нелагоде. Ни свет ни Кански фестивал већ дуже нису исти. Безбрижност овде више не спава...

Култура

21.05.2017 у 22:00

Паника у паклу филма

Кан – Свакодневно чекање у дугим редовима за улазак у фестивалске дворане, затим и стални безбедносни претреси из дана у дан постају све већа ноћна мора. Још када се такво чекање ванредно продужи, дође ти да одустанеш од гледања жељеног филма, чак и да спакујеш кофере и лепо се вратиш кући.

Култура

20.05.2017 у 22:00

Плес у зачараном глумачком кругу

Кан – Једна од најталентованијих француских и европских глумица млађе генерације без сумње је Марион Котијар, која је као веома млада освојила Оскара за узбудљиво и веома захтевно тумачење улоге Едит Пјаф у филму „Живот у ружичастом”, била награђивана за улоге у филмовима Жака Одијара „Рђа и кост” и браће Дарден „Два дана, једна ноћ” и такође веома рано опчинила и Холивуд играјући у филмовима Кристофера Нолана, Мајкла Мена, Стивена Содерберга, Вудија Алена. Недавно и у америчком филму „Савезници” с Бредом Питом као партнером, због чега се филмском планетом пронео трач о њиховој наводној вези, иако је Котијарова верна супруга француског редитеља Гијома Канеа.

Култура

19.05.2017 у 22:00

Сиријски пали анђео и хладна руска жена

Кан – Ово наше постмодерно доба постиндустријског друштва преплављеног константним протоком информација добијених од појединаца мало заинтересованих за друге људе, као и то како ових дана живимо свако за себе без свести о заједништву, тематски је кључ филма „Невољени” руског сценаристе и редитеља Андреја Звјагинцева. Овај филм, који по стилу и атмосфери највише подсећа на Звајгинцеву „Елену”, оставио је веома снажан утисак. Као тешка породична драма о разводу обележеном фрустрацијама, оптужбама, ојађеностима.

Култура

17.05.2017 у 19:20

Почетничка ноћна мора

Кан – У Кану је освануо леп и сунчан дан и птичице цвркућу. Тачније, одомаћени галебови криче и лармају надјачавајући звуке пнеуматских чекића којима закивају чувени црвени тепих дуж степеништа које води до улаза у велики Театар Лимијер. Или до толико жељеног звезданог филмског неба. Јубиларни фестивал почиње за који сат, а новинарима и филмским професионалцима радни дан одавно је већ почео. Привилегија је видети филм отварања сатима пре званица 70. Канског фестивала.

Култура

16.05.2017 у 20:00

А од кума – Алмодовар

Кан – Међу звездама Гари Купер и Ме Вест, Луј Лимијер као почасни председник фестивала на којем је и филм Сесила Б. де Мила „Пацифик експрес”, место догађања – општински казино од 1. септембра 1939. године. И да га тада, већ 3. септембра, није прекинуо Други светски рат, легендарни Кански фестивал данас би био још старији од ових 70 година, колико их током наредних петнаестак дана званично слави. За своју званичну годину рођења Кански фестивал рачуна 1946. (20. септембар), годину мира и обнове, годину започету пројекцијом совјетског филма „Берлин” и филмовима попут Хичкокове „Озлоглашене”, Линовог „Кратког сусрета”, Роселинијевог „Рим, отворени град”, победничких

Култура

14.05.2017 у 22:05

Добро човечанство и рокенрол

Има много разлога зашто волим филмове Акија Каурисмакија иако они личе један на други. Као прво – обожавам Акија зато што је као аутор на више планова тако истрајно доследан себи. Својој стилској естетици и поетици, улози заштитника друштвено маргинализованих малих, а добрих људи за које у складу са хуманистичком цртом сопственог карактера, кроји свет онаквим каквим га он сања спајајући једног по једног доброг човека у добро, саосећајно и брижно (филмско) човечанство... У Акијеву доследност спада и чињеница да му филмови увек трају око 90 минута, јер ако у тих сат и по не умеш да кажеш и покажеш то што си хтео – џаба ти посао.

Култура

10.05.2017 у 22:05

Шта спаја Чичолину и Бернар-Анриja Левија

Шта спаја Чичолину – прву звезду порно-филмова у историји демократије и Бернар-Анрија Левија – француског филозофа и писца? Политички ангажман који повремено поприма чак и обрисе политичке порнографије, статус европских медијских звезда и Београд. Тачније, београдски фестивал дугометражног документарног филма Белдокс који у овом свом десетом јубиларном издању, како је најављено, угошћује и ове две необичне фигуре.

Култура

30.04.2017 у 10:00

Нисам сигуран да ће у Европи мешавина културе преживети

Шведски глумац интернационалне славе Стелан Скарсгорд, који је одушевљавао својим улогама у филмовима Ларса фон Трира од „Кроз таласе” до „Нимфоманке”, али и у филмовима попут „Ронина”, „Доброг Вила Хантинга”, „Дубоко плаво море”, „По редоследу нестанка”, у два наставка „Пирата са Кариба”, пре неку годину је за „Политику” прокоментарисао учешће у филму „Спасилац” Предрага Гаге Антонијевића речима: „Гага је мој пријатељ и због њега сам са радошћу одиграо епизоду са специфичном тежином и веома лепо се провео током интензивног снимања у Црној Гори.” Због сличних мотива и великог поштовања према Фолкеру Шлендорфу, потврђује у овом ексклузивном разговору за „Политику”, прихватио је и улогу писца Макса у филму „Повратак у Монтаук” због чега је путовао у Њујорк и љубио се са немачком глумицом

Култура

20.04.2017 у 19:30

Пред божјим судом и истином

Са црно-белим филмом „Рај” руско-немачке копродукције, визуелне снаге која раме уз раме стоји са снагом филмске приче о холокаусту, руски редитељ Андреј Кончаловски је само потврдио зашто је мајстор филмске режије и зашто му је управо за то мајсторство припао јесенас „Сребрни лав” на 73. Венецијанском фестивалу. Холокаусту као вечној теми Кончаловски је као редитељ, сценариста и продуцент приступио на мисаоно оригинални начин.

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

16.06.2026 у 14:29

Гашић разговарао са Андреасом фон Бекератом о безбедности

16.06.2026 у 14:29

Мали: Никезићу смета што је Србија међу најбрже растућим економијама Европе

16.06.2026 у 14:26

Лавров: Европа аплаудира Зеленском док се рехабилитује нацизам

16.06.2026 у 14:25

Изречена новчана казна Мариники и Поношу од старне Административног одбора

16.06.2026 у 14:24

Више амбуланти у Бачкој Тополи неће радити привремено

16.06.2026 у 14:18

Снажан земљотрес погодио Јапан: потрес јачине 5,5 степени осетио се и у Токију