Џин из баскијске породице

Плодови напора јасно су видни. Рецимо, филм „Хандија” („Џин”) Аитора Арегија и Кристобала Молона светску премијеру имао је управо у главном такмичарском програму фестивала и тако ушао у озбиљну трку за престижну награду „Златна шкољка”, о чему одлучује жири којим председава амерички глумац Џон Малкович.

„Хандија”, као живописни филм епохе, прича о односу два брата рођена у сиротињским планинским деловима баскијске области Гипузкоа почетком 19. века. Филм обухвата и период Првог карлистичког рата који су Баскијци изгубили, али и деценије после током којих ће Мартин и Хоакин боравити по центрима Европе у потрази за срећом, стално свесни да је промена једина ствар која се не мења. Однос Мартина, који је у крвавом рату од 1833. до 1840. остао инвалид, и његовог млађег брата Хоакина, који је у Мартиновом одсуству порастао до џиновских размера, пун је љубави и неке врсте романтичног ривалства. Уверени да ће свако желети да плати да види највишег човека на Земљи, што Хоакин свакако јесте, браћа ће кренути на дуго путовање Европом током којег ће амбиција, новац и слава заувек променити судбину те мале, сиромашне и на жртве навикле баскијске породице.

Ова филмска прича, иначе заснована на истинитим догађајима, уз сву лепоту филмских призора и костима, носи са собом и јасне метафоре на историју баскијских простора са аутохтоним језиком и богатством традиције. „Хундија” је осим сигурне режије, добре глуме и издашног сниматељског рада, као филм показао и све стваралачке потенцијале вибрантне кинематографије која обитава у просторима увек узбудљивог шпанског филма.

                                     ***

У главном такмичарском програму 65. Сан Себастијан фестивала виђен је и нови филм грчког редитеља Александроса Авранаса који је светску славу пре неку годину стекао филмом „Госпођица Насиље” („Miss Violence”). И попут претходног филма, и „Не воли ме” („Love Me Not”) је хладан и дистанциран, плавим и сивим тоновима изнијансиран филм о декадентном друштву дубоко уроњеном у финансијску и етичку кризу. Кроз причу о младом, добростојећем брачном пару који ангажује (па убија) избеглицу за сурогат-мајку, Авранас нуди увид у смрт моралности. Поиграва се жанровима, филм започиње као социјалну драму, развија као трилер, завршава на ивици хорора, али ни једног тренутка не губи основну нит – причу о људима који се демаскирају, показују своје истинско немилосрдно лице у доба тешке финансијске кризе.

Још један врло занимљив Авранасов филм. Филм због којег се сада већ јасније може говорити о специфичном стилу овог грчког аутора, о његовој манипулацији гледаочевим емоцијама и његовој психолошкој експлоатацији ликова. И сценарио за „Не воли ме” Авранас је написао заједно са Костасом Перулисем, са којим је већ радио у четири руке, а опет сарађује и са изванредном глумицом Елени Русину и са глумцем Христосом Лулисом који су играли и у „Госпођици Насиље”.

                                                  ***

У тренутку слања ових дневничко-филмских белешки почиње новинарска пројекција јединог филма на 65. Сан Себастијан фестивалу на чијој се шпици налази и име Србије. Као мањински копродуцент Србија је учествовала у настанку румунског филма „Војници, прича из Ферентарија” који као редитељ потписује Ивана Младеновић, млада српска ауторка која се школовала на букурештанској академији и ствара у суседној Румунији.

Ово је иначе први дугометражни играни филм Младеновићеве која је на себе већ скренула пажњу документарним филмом „Искључи светло”, али и са глумачким учешћем у румунском филму „Срце са ожиљцима” Радуа Жудеа.

Продукцију овог филма потписују румунска продуценткиња Ада Соломон и њена српска колегиница Јелена Митровић („Баш Челик”). Званична светска премијера „Војника” Иване Младеновић је у вечерњим сатима у централној фестивалској палати Курсал.

Награда власници најлепшег шпанског осмеха

Сан Себастијан – Први добитник новоустановљене награде „Jaeger-Le Coultre – допринос латиноамеричком филму” која ће се од ове године редовно додељивати на фестивалу у Сан Себастијану, постала је Паз Вега – „власница најлепшег осмеха у шпанском филму”, како је то једном дефинисао њен колега Антонио Бандерас. Звезда Медемових и Алмодоварових филмова, Паз Вега је глумица изузетног талента која је својим радом на филму и на телевизији успешно спојила просторе са обе стране Атлантика.