Аутор: Мирјана Сретеновић Култура 18.04.2026 у 17:46 Како прекројити причу Емотивно повезан и присутан отац подстиче код ћерке здраву енергију и подстиче њено самопоуздање Култура 23.05.2026 у 17:03 Пулс 19. века – менталитет, нарави, интиме Објављена књига „Зар већ! Истина о Стевану Сремцу” Друштво 09.05.2026 у 17:00 Да се свуда чује наша српска реч Миомир Вукобратовић је био члан САНУ и Академије СССР-а, као и кинеске, јапанске и мађарске инжењерске академије Култура 07.02.2026 у 17:40 Православно гнездо у Истри Перој је познат као вековима старо, једино православно село у Истри Култура 09.11.2023 у 18:16 Олаф Брок на путу од Беле Паланке до Криве Феје Свечаност поводом 120 година од издавања прве научне студије о српским дијалектима јужне Србије чији је аутор норвешки слависта Олаф Брок (1867–1961) организована у недавно у Норвешкој академији наука и књижевности у Ослу. Култура 19.06.2023 у 18:00 Жижа Васић – саветник, исповедник, другарчина На Конгресу психолога Србије, недавно одржаном на Палићу, награда „Жижа Васић” припала је Бранки Тишми за допринос популаризацији психологије у Србији. Култура 17.01.2023 у 18:45 Век албанологије у Београду Крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века већина омладине са Косова студирала је на београдским, скопским, сарајевским, загребачким и новосадским вишим школама и факултетима. Култура 04.01.2023 у 16:49 Салонска атмосфера предратног Париза .„Поред многих интересовања међу којима је примарно место заузимала борба за понос, углед и част српског народа и за оснаживање његове културе, музика је готово читавог живота била преокупација Станислава Винавера (1891–1955). Друштво 25.12.2022 у 19:50 Загонетка у фасади Ако замислимо планету без архитектуре, онда немамо цивилизацију – говорио је Алексеј Бркић, један од најзначајнијих српских архитеката друге половине 20. века. Припадао је генерацији архитеката рођених 1922. године, а међу њима су чувени Богдан Богдановић и Михајло Митровић. Бркић је родом из Кикинде, где је провео детињство и рану младост. Потом долази у Београд и остаје на Гундулићевом венцу 58 читавог живота. Студије архитектуре започиње 1941. и наставља после Другог светског рата, да би дипломирао 1948. у Београду. Одмах се запошљава у Пројектантском заводу Србије (1949–1952), затим оснива (1953–1972) архитектонске бирое: „Инвест пројект”, „Обелиск”, „Врачар” и „Београд биро”. Већину објеката пројектује и гради у Београду од 1953. до 1967. године, каже Љиљана Милетић Абрамовић, Култура 21.12.2022 у 11:30 Слике из театра у породичном албуму Када је покушао да приближи и демистификује свој посао, познати редитељ Љубомир Муци Драшкић (1937–2004) говорио: „Позориште мора да се бави великим темама. То није наука, није филозофија, него позориште”. Претходна Следећа 123456789