Среда, 08.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.47	103.08	102.77
	126.75	127.52	127.13

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Гордана Поповић

Култура

07.06.2018 у 22:00

Ако хоћеш да критикујеш своју земљу, ради то изнутра

Западни свет је чудна цивилизација – почну рат због ситнице, а у исто време не примете варварска уништавања или геноцид на другој страни, каже Јуриј Пољаков за „Политику”, осврћући се на своју тезу, коју је ових дана изрекао на округлом столу „Београдског контрапункта”, да у глобализацији постоје двоструки аршини. Кад је реч о рушењу споменика културе на Косову, требало је цео свет да подигне глас, али већина ту трагедију није ни приметила, додаје аутор две књиге поезије и више од десет књига прозе. По многим његовим делима снимљени су филмови, његове драме играју се у руским позориштима, а проза му је укључена у школску лектиру и у факултетске програме. Његово најпопуларније дело је свакако сатирични роман „Јаре у млеку” (1995), код нас објављен пре пет година (Zepter Book

Култура

25.05.2018 у 22:00

„Ђербадрим” јарких боја

Ђерба (Тунис) – Још у авиону који је са аеродрома Картагина у Тунису полетео на Ђербу, острво о чијој лепоти су песници певали још од времена Хомера, у независном дневном листу „Les Temps” који излази на француском језику, налазимо на првој страни текст о новој књизи писца Абделмаџида Јусефа, аутобиографском роману „Груди моје мајке”, објављеном у Великој Британији. Позамашан део овог текста, објављен на првој страни дневног листа, наговештава да се култури даје простор и значај, упркос томе што је буџет за ову делатност, као и у многим другим земљама уосталом, низак. Према званичним информацијама, ове године је за културу у Тунису издвојено 0,73 одсто укупног буџета (што је опет незнатно више него у Србији у којој је са прошлогодишњих 0,68 одсто улагање у културу повећано на

Култура

01.05.2018 у 22:00

Фејсбук је машина за манипулацију

Речи Камиј Лоранс у њеном новом роману „Могла бих то бити ја”, оштре попут ножа, немилосрдно секу док говори о дискриминацији према женама. „Од севера до југа , влада једна те иста диктатура, без обзира на то да ли је фундаменталистичка или порнографска... Жене старије од 50 година не износе се на пијацу пошто нису прикладне за употребу коју купци хоће да им намене”, пише она кроз своју јунакињу Клер Милкам, алудирајући на чињеницу да су жене одвајкада третиране као објекти и наводи примере Макрона и његове знатно старије супруге који изазивају подозрење или Мадоне којој људи „замерају да жели и даље да постоји”. Не заборавља да напомене да су у Француској на крају

Култура

06.04.2018 у 22:00

Језик се не може украсти

Књига Ранка Бугарског „Говорите ли заједнички” (Библиотекa XX век) врви од примера који потврђују да се иза, како он каже, „лингвистичке лажи о различитим језицима крију национализам и политички интереси”. У свему што се с језиком дешавало и дешава главну реч води политика, и то махом она националистичке провенијенције, каже Бугарски за „Политику”, тврдећи да је то разлог што имамо толико екстремних мишљења о језику. Основно правило је – колико нација (и њима придружених национализама) толико језика, што отвара простор не само сукобу екстремних мишљења него и сваковрсним манипулацијама, додаје он тврдећи да је ову књигу и написао с намером да се смире страсти...

Култура

21.03.2018 у 22:00

Живот са Ајнштајном – теорија туге

Већ и сам наслов књиге Славенке Дракулић „Милева Ајнштајн, теорија туге” (Фрактура) упућује на то какав је био живот супруге Алберта Ајнштајна, али не само њен већ и уопште положај жена на почетку 20. века када нису могле да се школују. Ауторка романа каже да ово друго није разлог због којег га је писала, али да је добро уколико читаоце подсети на то колико је положај жена био различит пре само сто година. – Оставимо сад по страни то да нису имале право гласа, право на развод, наслеђивање и слично, али, на пример, у женској гимназији у Загребу, где је Милева неко време ишла у школу, није било кабинета за физику. Шта ће женама физика? Њен отац је морао да добије специјалну дозволу министарства како би могла да похађа наставу у мушкој гимназији. Уз то је Милева, заправо, имала среће. Њен

Тема недеље

03.03.2018 у 21:13

Витомир Теофиловић: Предложићемо општини частан излаз

ТЕКСТ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

16.02.2018 у 21:52

Будим се са тескобом у срцу

Чини ми се да је свако путовање у неки крај истовремено и најбоље путовање у нашу унутрашњост, јер сваки човек тек на дистанци најјасније види своје место, место свога народа и своје културе коју понекад исувише вреднујемо или, као у нашем српском случају, премало ценимо, каже Нина Живанчевић поводом своје нове књиге „Оно што се памти” (издавач „Корнет”), збирке путописних есеја за коју је добила подршку француског Националног центра за књигу који јој је доделио стипендију намењену стваралаштву „изузетног писца”.– Та стипендија помаже писцу да живи и пише неких годину дана и додељује се одиста писцима изузетног статуса који имају пуно књига иза себе. Наравно да ја нисам спадала у ту категорију, али добила сам је и осим новчане помоћи, она прија нашој души. Као да те неки старији колега

Култура

18.01.2018 у 22:00

Лејла Слимани на новом задатку

Многи француски сматрају језиком салонских разговора и протоколарних писама и не доживљавају га као прагматичан језик који може помоћи да се нађе посао. Треба јасно рећи да нису у праву. Ово су речи Лејле Слимани, француске списатељице мароканског порекла, добитнице Гонкурове награде (2016) која је у новембру прошле године именована за личног представника председника Емануела Макрона у Међународној организацији франкофоније и сада заједно с њим креће у остварење амбициозног плана да врате француски бар на друго место међународних језика, одмах иза енглеског. Да би остварила овај амбициозни програм, млада списатељица (36) жели да увери Французе у потенцијал њиховог језика чији број говорника би се, захваљујући демографској експлозији у Африци, морао утростручити до 2050. године са

Магазин

19.01.2018 у 08:15

Између дијаманата и сиромаштва

Топао ваздух пун влаге, карактеристичан за екваторијалну климу, који нас дочекује на изласку из авиона, иако још није ни свануло, недвосмислено указује да смо стигли у Африку, овог пута у Конакри, главни град Републике Гвинеје, где смо слетели у четири сата ујутру. Љубазни домаћини нас пуштају без виза само са потврдом да смо учесници скупа Међународне уније франкофоних новинара коју је потписао министар спољних послова и са објашњењем да ћемо визе добити касније, а онда нас брзо смештају у комбије и џипове и возе у хотел. Сви говоре француски јер је то званични језик у Републици Гвинеји која је проглашена француском колонијом 1891. године, а 1901. постала и интегрални део француске западне Африке.

Култура

01.01.2018 у 23:34

Гогенова алхемија у Гран палеу

Париз – Једино што желим јесте да упознам тај тајновити део себе који још не познајем, написао је Пол Гоген 1889. године Емилу Бернару, чији стил рада је веома ценио, као и одважност да такав стил употреби. Овај цитат, поред којег се посетиоци заустављају („Како има осећај да не познаје себе?”, понеко и упита), један је од оних који су посебно издвојени на изложби „Гоген алхемичар” у Гран палеу, за коју влада велико интересовање, јер је питање када ће поново у таквом обиму моћи да се види дело овог уметника који је вечито био у потрази за местом где ће његова креативност бити плодоносна.

Претходна Следећа

Почетна / Гордана Поповић

08.07.2026 у 15:28

„Филиграни” у Призрену

08.07.2026 у 15:27

Старовић: Очекујемо напредак Србије током ирског председавања ЕУ

08.07.2026 у 15:25

Момчило Перишић пуштен на слободу

08.07.2026 у 15:21

Фудбалски савез Египта поднео жалбу ФИФА због суђења против Аргентине

08.07.2026 у 15:18

Биткоин пао на 54.330 евра

08.07.2026 у 15:17

Слаб резултат у Кини оптеретио „Мерцедес”, али продаја електричних возила снажно порасла