Ликовна сага о Новом Саду

Када су у 18. веку први путујући цртачи стигли у Нови Сад, у својим бележницима овековечили су призоре тврђаве, Дунава и само језгро града.

Ови мотиви остаће и у наредним вековима основ фасцинације уметника који су се бавили ликовним приказима војвођанске престонице, о чему сведоче изложба и пратећа монографија „Слика града – Нови Сад у ликовним уметностима од 18. до 21. века” у Галерији Поклон збирка Рајка Мамузића у Новом Саду.

Иако је у историји уметности мотив града имао статус комерцијалне теме недовољно интересантне за дубља научна истраживања, бројност уметника који су овом темом бар накратко бивали заокупљени, даје јој специфичан легитимитет.

У намери да сагледају историјско памћење без претензија ка значајнијој критичарској анализи, аутори изложбе и пратеће монографије „Слика града” Маја Ердељанин, Владимир Митровић и Сава Степанов представили су радове више од 120 уметника који су својим делима током три века сачинили једну сасвим посебну историју ликовних дешавања у Новом Саду.

У широкој лепези уметничких приступа, од гравира и бакрореза, преко цеховских писама и ручно колорисаних разгледница, представљено је културно наслеђе Новог Сада, закључно са најновијим уметничким приступима који користе град као место реализовања уметничких акција.

(/slika2)– Приказана дела могу се посматрати и као историјат односа самих уметника према граду и урбаном окружењу. Некада је то документаристички приступ, некада поетски, интимистички и лирски обојен, симболички актуелан, али и превратнички. Иако нема посебне драматичности у избору мотива, односно кадрова, постоји драматичност приказа и контекста. Углавном су то урбани елементи, са детаљима пејзажа или ређе ширих жанр сцена – објашњава Маја Ердељанин.

У садржајној и богато илустрованој монографији (издавач Културни центар Нови Сад) аутори су уз текстове и око 200 репродукција, представили и историју стварања града кроз описе његових најважнијих грађевина и локација од 18. века до данас.

Новосадски православни храмови, римокатоличка црква и јеврејска синагога били су у континуитету чест мотив на сликарским платнима. Од Арпада Балажа, Саве Ипића и Стевана Максимовића и њихових приказа Саборне и Алмашке цркве преко Емерика Фејеша који се у препознатљивом маниру наивног сликарства више пута враћао мотиву новосадске катедрале, Милана Кереца који слика синагогу, Миленка Шербана и његовог приказа Јерменске цркве до Маје Ердељанин коју инспирише исти мотив.

Прикази Новог Сада бележени су на цеховским писмима, литографијама, бакрорезима, челикорезима, као и у албумима ведута градова и предела.

Први приказ Новог Сада на цеховском писму столара и лицидера забележен је 1774. године, а аутор је сликар, писац и графичар Захарије Орфелин.

Медиј фотографије свакако је незаобилазан документ представа града, а једна од првих дело је Анастаса Јовановића 1854. године када је забележио до сада најстарији снимак Петроварадинске тврђаве након катастрофалног пожара изазваног бомбардовањем 1849. године.

Посебну ликовну представу чине бојене разгледнице које су се појавиле крајем 19. века.

(/slika3)С обзиром на специфичност теме, на изложби „Слике града” нису сви уметници представљени репрезентативним делима. Заинтересовани за урбану тематику били су и великани српске уметности попут Миленка Шербана, Ивана Табаковића, Петра Добровића или Богдана Шупута, иако ови мотиви нису заузимали централно место у њиховом стваралаштву.

Прикази града у српској уметности развијали су се  упоредо са променама схватања уметности, када уместо теме и мотива град постаје место за остваривање уметничких акција, представа, перформанса. Дугачак је списак уметника и уметничких група који су од афирмације концептуалне уметности до данас промишљали град као контекст и мизансцен-групе Апсолутно, Лед арт, млађи уметници Стеван Којић, Игор Антић….

Посебна целина у књизи и на изложби посвећена је визури Новог Сада после бомбардовања 1999. године, када је настала Уметничка колонија Неопланта чијих се педесетак уметника бавило приказима Новог Сада. Рушење новосадских мостова подстакло је више уметничких реакција: модификована инсталација Јована Солдатовића из 1972. године „Дође ли рат, одоше људи” коју чине скулптуре монументалних глава и неколико вертикалних фигура, комбиновани цртеж са духовитим приказом Жежељевог моста Слободана Вилчека Вилија, чувени пројекат „Нови Сад Windows 99” дизајнерског тима Хамер пропаганда акција продаје „Новосадског сувенира” 2000. године на годишњицу рушења Варадинског моста уметничке групе Лед арт.