Лепота и друга средства

На водећим ТВ станицама све је више жена на престижним новинарским задацима. Оне су уредници, репортери, водитељи, коментатори (односно уреднице, репортерке, водитељке, коментаторке).У популарним ТВ серијама све је више жена у доминантним улогама главних носилаца радње. Оне су судије, менаџери, полицајци, форензичари (односно суткиње, менаџерке, полицајке, форензичарке). У политичком животу, о коме телевизија помно извештава, све је више жена партијских лидера, портпарола, посланика, министара (односно партијских лидерки, портпаролки, посланица, мнистарки). У стручним дебатама за „округлим столовима” све је више жена доктора наука, академика, експерата, универзитетских професора (односно докторки наука, експерткиња, академкиња, професорки универзитета).

Па ипак, већина аналитичара масовних медија, када има прилику да се на телевизији изјашњава о телевизији, слаже се да је општа слика жене коју ствара – и форсира – овај медиј поједностављена, банализована, стереотипна. С једне стране, сведена је на патријархалне обрасце добре супруге, мајке и домаћице, а с друге на изазовни објекат сексуалне жеље.

За ово последње било је последњих дана додатних доказа. Уз уобичајену количину бесцелулитних препланулих тела, блиставих осмеха с нискама избељених зуба, развијорених свиленкастих коса, која свакодневно стиже у рекламним блоковима, нашло се још много замамних „објеката” на екрану. Лето је пуна сезона за музичке фестивале и турнеје на којима се певачице надмећу често више грудима, боковима и „кореографијом” која их нарочито истиче него гласом. Нема летњег сабора, бањске, планинске или сеоске манифестације на којој се, у етно вредности, не уброји и „лепота девојка”.

А десио се, на Бахамима, и избор за „Мис универзум”. Догађај до кога у неким земљама, попут Венецуеле из које је овогодишња победница, веома много држе. Како се видело у неколико ранијих ТВ фељтона, трагање за девојчицама које обећавају, строге селекције, тимске припреме, режими исхране, физичке вежбе и још штошта чине праву индустрију производње кандидаткиња с високим процентом шанси за добар пласман.

Можда Венецуеланци исправно процењују да се ова врста успеха не задржава само у сфери лаке забаве или модног и шоу бизниса. Има ту и неке политике. Оранизатори овог такмичења су, рецимо, признали независност Косова чињеницом да је међу 84 лепотице уврштена и његова представница. Дипломатских реакција, повлачења из игре, протестних нота или демарша с наше стране није било. Мислило се, ваљда, да то Србији није нашкодило. Али Косову је и те како користило. Макар честим помињањем имена пред великим међународним гледалиштем. Па му се још посрећило да лепотица Албанка (Косоварка) постане друга пратиља – која је том приликом изјавила да жели да студира психологију јер ће као психолог (психолошкиња) бити од користи свом народу коме је, после рата, таква помоћ потребна.

И ко сад да посумња да се лепотом не осваја свет?! Песници су то тврдили одувек, а у згодној прилици прихватају и они који су за те сврхе употребљавали махом друга, мање поетична средства.