Цело село живи од пасуља

Равни Тополовац – Када би се сав пасуљ произведен ове године у атару села Равни Тополовац сместио у теретни воз, композиција би била дуга 40 вагона. Година је била берићетна па је и овдашња „Пасуљијада“, одржана протеклог викенда, била нарочито весела.

Масовно гајење пасуља у овом селу почело је пре двадесетак година, на посебно за то одређеним њивама, а не, као дотад, у сенци кукуруза или сунцокрета. Производња се убрзо показала као врло исплатива, ницале су нове куће, по тополовачким шоровима било је све већих и лепших трактора и аутомобила. Последњих пет година, почетком септембра, у славу пасуља се овде приређује велика фешта на коју долазе и они који су Равни Тополовац одавно напустили. Међу свим за овакве прилике уобичајеним ићем и пићем доминира пасуљ из казана: клот, или са сланином, сувим ребарцима, коленицама, густ или чорбаст.

Председник Удружења произвођача пасуља Младен Жужа каже за наш лист да се 75 одсто житеља Тополовца бави производњом пасуља:

– Не само да гајимо пасуљ на више од 300 хектара, већ ту интензивну производњу заснивамо на примени најсавременијих агротехничких знања. Поред новосадског, повезали смо се и са Институтом за повртарство из Смедеревске Паланке чији стручњаци посећују наше њиве, а ми за њихове потребе у све већим количинама производимо семе пасуља и бораније, које се пласира и на инострана тржишта – истиче Жужа.

Милош Деспот је ове године имао више од десет хектара под пасуљем, а понегде је род достизао и три тоне по хектару, што се већ сматра рекордним приносом.

– Напредујемо из године у годину, и то са све мање физичког рада – наглашава Милош, а његов пријатељ Ново Зубац додаје:

– Годинама смо биљку косили, па је онда сушили. Онда смо користили специјалну ручно направљену машину за брање. Сада се испоставило да се пасуљ може вршити класичним комбајном са прилагођеним ситима. То је епохалан напредак, јер су сада за скидање пасуља са њиве довољна два радника.

Произвођачи с којима смо разговарали на „Пасуљијади“ тврде да могу бити конкурентни и на светском тржишту, јер је овдашње поднебље погодно за гајење пасуља, а за своје највеће конкуренте на европском тлу сматрају колеге из Пољске и Бугарске.