Теслино име опет главно у Америци

Име Николе Тесле се увек изговара са посебним поштовањем због свих његових научних достигнућа којима је обогатио свет. Али, овог пута, ове јесени, није само реч о генијалном научнику и његовом делу већ о америчким произвођачима аутомобила и компјутера који користе име Николе Тесле за своје производе који су последња реч технике.

То су „Тесла моторс”, најмодернији аутомобил на струју, који се сад серијски производи, и „Тесла суперкомпјутер”, најбржа справа те врсте на свету.

То је повод за подсећање на рад и животна опредељења Николе Тесле који је себи дао задатак да укроти силе природе за добробит човечанства, а никад, при томе, није мислио на новац.

Мој саговорник за ову прилику је Владимир Јеленковић, директор Музеја „Никола Тесла” у Београду. Он је по образовању технолог, а по опредељењу новинар. Телевизијску специјализацију завршио је у Токију. Био је творац савременог концепта научног програма у више телевизијских кућа.  

Из ког окружења је кренуо у живот?

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану код Госпића, у Аустрији, данас у Републици Хрватској, у породици Милутина, православног свештеника, и Георгине Тесле. Школовао се у Смиљану, Госпићу, Карловцу, Грацу и Прагу. У европском периоду живота радио је у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру. Од јуна 1884. године живео је у Америци, у Њујорку. Ту је створио све своје изуме и открића.

Да ли има потомке?

Није се женио. Једини директан живи потомак Тесле је Вилијем Тербо (76). Он је праунук Теслине сестре Ангелине. Теслина мајка потиче из породица Мандић и Будисављевић, а из породице Будисављевић је Јованка Броз, Титова удовица. Чуо сам да је преко те женске линије Теслин рођак и Душан Ивковић, вођа кошаркашке селекције. Волео бих да се упознамо.

Чиме се посебно одликовао?

Жељом за успехом и упорношћу. То је, на опште чудо, доказао после завршене гимназије, у току болести, кад је имао колеру! Пре тога отац је од њега тражио да студира богословију, а он је хтео технику. У једном од самртних тренутака рекао је оцу: „Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику”. Отац му је то обећао и уследио је чудесан опоравак. Снагом воље победио је колеру.

Кад је дошао до највећег открића?

После завршене високе техничке школе у Грацу Тесла се запослио у Будимпешти. И ту је дошао до свог најважнијег открића, мотора са обртним магнетним пољем, а то је основа свих мотора који се покрећу наизменичном струјом. Било је то 1882. године. А други његов проналазак је производња, пренос и дистрибуција електричне енергије. То је остварио 1895. на Нијагари, на водопадима те реке у Америци. Тада је Тесла, у надметању за пројекат „Нијагаре”, победио Томаса Едисона. А то је пресликано 1900. године на Ђетињи, усред Ужица!

У ком односу су били Тесла и Едисон?

После прве сарадње, у којој је Едисон обећао Тесли да ће му дати педесет хиљада долара ако му поправи неке машине, дошло је до њиховог дефинитивног разлаза. Тесла је поправио машине, али новац није добио! И Тесла, који је био поносан и правдољубив човек, није могао више да сарађује са човеком који није имао пословног морала и поштења. Њихов следећи сусрет био је на Нијагари. И ту научну битку Тесла је убедљиво добио. 

Да ли је обилазио родитеље?

Повремено да, циљано, а једанпут и по „божијој поруци”. Да је Тесла за мајку био везан неком природном силом показао је чињеницом да је једног дана оставио недовршене неке послове и стигао у Смиљан дан пре мајчине смрти!

Колико је пута био у Београду?

Само једанпут. Било је то првог дана јуна 1892. године. По Теслу је, у Будимпешту, отишао Ђорђе Станојевић, ректор Београдског универзитета, иначе човек који је најзаслужнији за електрификацију Србије. Тесла је ту одржао ватрено предавање. 

А зашто није добио Нобелову награду?

Озбиљни научници кажу да је заслужио бар десет Нобелових награда. Он је открио и радио-апарат, а не Маркони, који је то украо од Тесле. Маркони је чак 1915. године за то „откриће” добио Нобелову награду. Међутим, спор који је покренула Америка, а не Тесла, и који је трајао двадесет седам година, окончан је доказом и пресудом да је патент за радио Теслин, а не Марконијев! А кад је патентирао мотор са обртним магнетним пољем Нобелова награда још није постојала, а то је изум који је променио свет. Његов је изум и пренос сигнала без жица. Он је први човек који је патентирао авион са вертикалним узлетањем и слетањем...

Да ли је наплаћивао све што је направио?

Није много марио за новац. Да је то желео ми не бисмо данас причали о Билу Гејтсу, као најбогатијем човеку планете, већ о милијардеру Николи Тесли. Највећа понуда стигла му је од Ђорђа Вестингхауса, чија компанија је реализовала Теслине патенте. Вестингхаус је понудио Тесли један долар за једну коњску снагу која се произведе захваљујући Теслиним изумима. Али, Тесла је исцепао тај уговор и рекао: „Господине Вестингхаус, Ви сте много учинили за мене, а ја не желим да Ви банкротирате...” 

Који су били његови принципи?

Сем небриге о новцу ни једна почаст га није интересовала. Говорио је: „Шта ће ми већа почаст од чињенице да се бавим послом који волим”. Ни захвалност није очекивао, а ни тражио. Јако је волео птице, а посебно голубове. Био је чист научни геније, песник у науци, у правом смислу ових речи. 

Колико се бавио спортом?

Спорт му је продужио живот. Као дете је имао сан о летењу. Узео је стари кишобран, скочио са крова и угрувао се... Волео је пливање, али и егзибицију. У жељи да уплаши другове у реци рекао им је да ће гњурати узводно, испод сплава, а имао је намеру да оде на супротну страну и да их уплаши. Али, уплашио је себе, јер у гњурењу испод сплава није могао да пронађе прави пут, па се, умало, није удавио. А све до краја живота гимнастиком је чувао своје мишиће и зглобове. Могао је, у скоку, да направи салто и као старији човек!

Како се хранио?

Пажљиво је бирао храну. Није јео жуманце и масно. Умерено је јео. Тражио је храну са мало калорија. А кад је кренула прохибиција у Америци одустао је и од вина које је јако волео. Вино му је тада служило за вежбу челичења воље. Наручивао је вино. Тражио је да му га отворе, али да га не сипају у чашу. И није га пио, а све је платио. Тако је одолевао искушењу.

Шта су још биле његове вежбе?

Од мајке је наследио изумитељски дар, а од оца вежбу меморије коју је цео живот примењивао. Покушавао је често, у разговору, да погађа туђе мисли. Откривао је недостатак неког облика или неког израза. Напамет је понављао дуге реченице. Рачунао је, напамет, великим цифрама... Спавао је само четири сата, а осталих двадесет је посвећивао раду на новим пројектима, али и свом физичком и менталном склопу.    

Шта је тиме све хтео да постигне?

Хтео је себи, максимално, да продужи живот. Хтео је да се сачува од болести. Он је веровао да ће живети преко сто двадесет година. И, искрено речено, за оно време, живети осамдесет седам година је шампионско време. Медицина није била као данас, а витамина и разних помагала није било што ми сад имамо.

Какав је имао однос према женама?

Кад су га новинари то питали он је рекао: „Као научник пре свега сам везан за науку. А онај човек који се веже за жену велики део страсти ће посветити њој, а ја желим да сву своју страст посветим науци. Нисам спреман да делим ту страст”. Наравно, то је био одговор за јавност...

Ипак, да ли је имао и ту врсту односа?

Имао је пуно жена које су га волеле. Катарина Џонсон је била заљубљена у њега. Изузетно га је поштовала. Она је била супруга Роберта Андервуда Џонсона, издавача, писца, песника... Код њега је Тесла објавио једно своје филозофско дело које се зове „Проблем повећања људске енергије”, које је објавио 1900. године. Катарина је била интелектуалка пар екселанс и јако лепа жена... А Тесла је био веома елегантан мушкарац, увек лепо обучен, са префињеним манирима. Живео је само у хотелима...

И умро је у хотелу...

Седмог дана јануара 1943. године, у хотелу „Њујоркер”, у Њујорку, у осамдесет седмој години, престало је да куца срце овог племенитог научника. Урна са земним остацима Николе Тесле налази се у Београду, у музеју који чува успомену на њега и његова дела. Али, онај значајни део Тесле живи у његовим достигнућима која су саставни део наших живота...