Српско-руске везе

У издању Књижевног друштва Писмо из Земуна управо је објављен најновији број часописа „Руски алманах” који већ осамнаест година (од 1992) у преводу на српски језик објављује избор из најбољег што садржe савремена руска литература али и њена духовна, културна и књижевна традиција. Истовремено, уз руске ауторе, у часопису који има међународни карактер налазе се и аналитички текстови наших најбољих преводилаца, научника и познавалаца руске културе и уметности.

„Руски алманах” је био први у серији специјализованих часописа за националне књижевности, насталих под окриљем Књижевног друштва Писмо, а данас је, уз часопис „Писмо”, основни пројекат овог издавача. Оснивач „Руског алманаха” био је песник Раша Ливада, главни уредник часописа за светску књижевност „Писмо”, a Зорислав Паунковић, главни уредник „Руског алманаха” од оснивања, каже:

– За осамнаест година излажења објављено је четрнаест бројева, јер околности нису увек биле наклоњене објављивању периодике. Часопис је излазио захваљујући континуираној подршци Министарства културе Србије и Секретаријата за културу Београда и, повремено, уз помоћ домаћих спонзора. По концепцији, то је јединствено издање не само у нашој култури, него и у свету.

Паунковић додаје да сваки свезак часописа доноси мноштво непознате и ексклузивне грађе, придржавајући се високих уметничких и стручних стандарда. Истовремено, обраћа се најширој публици, у жељи да је правовремено информише и упозна са значајним културним дометима.

Такав приступ, поткрепљен реализацијом пројекта, од почетка је наишао на признање читалачке публике и стручне јавности у Србији. О часопису је објављено више од сто позитивних приказа (библиографија текстова о „Руском алманаху” објављена је у броју за 2008. годину). Стручно признање издање је добило и у иностранству. Високу оцену часопису дао је водећи руски часопис „Нови мир”, о њему су, међу осталима, писали њујоршки „Нови журнал”, „Независима газета”, „Ново време” и „Руски журнал”. „Руски алманах” се цитира у великом броју домаћих и страних публикација.

У новом, четрнаестом броју часописа, открива нам Зорислав Паунковић, тежиште је на српско-руским везама. Њима су посвећени текстови научника-слависте Владимира Ламанског и путописца Константина Скаљковског, који су средином XIX века посетили Србију. Ова два прилога преузета су из зборника руских путописа о Србији, који је приредио историчар Андреј Шемјакин.

Ту је и студија Латинке Перовић у којој се ауторка бави ликом и делом зачетника анархизма Михаила Бакуњина, који се у одломку из „Државности и анархије” такође осврће на јужне Словене. После готово једног века прештампане су успомене преводиоца Јована Максимовића о његовој посети Лаву Толстоју уочи пишчеве смрти. У броју су такође путописи Горана Петровића, Енисе Успенски и Владимира Коларића, некролог Ирени Грицкат који је написао Алексеј Арсењев, студија Видосаве Голубовић о „Утисцима из Русије” Драгише Васића, ексклузивни текст Алексеја Мокроусова о најновијим делима биографског жанра која су објављена у Русији.

Проза је представљена с две приче Иље Стогоffa и књигом „Ахру” Алексеја Ремизова. Поезија је заступљена песмама Јевгенија Кропивницког, Сергеја Стратановског, лирском прозом Саше Соколова, а централно место заузима избор из поезије прерано преминулог сибирског песника Бориса Рижег, највеће наде руске поезије крајем XX века.

А. Ц.