Прва дама за економију

Није случајно да је баш Елинор Остром прва жена која је добила Нобелову награду за економију. Глобално загревање, заједно са очувањем квалитета наше животне средине, постало је најважнији проблем са којим се суочава човечанство и који захтева хитну и неодложну акцију.

Додељивање овогодишње Нобелове награде за економију Елинор Остром и Оливеру Е. Вилијамсону – посебно свесрдном истраживачком раду Остромове посвећеном међусобном односу између човечанства и животне средине и захваљујући томе очувању вода, шума, риба и осталих заједничких ресурса – треба да буде гласан и јасан аларм упућен човечанству које се данас нашло лицем у лице са еколошким катастрофама непроцењивих размера.

Детињство Елинор Остром, обележено Великом економском кризом и касније Другим светским ратом, када су ресурси били недовољни, поставило је чврсте основе за њен будући научноистраживачки рад.

Чињеница да Нобелов комитет изузетно цени посвећени рад Остромове доказује да економске анализе заиста помажу да се схвати и разуме како већина друштвених јединица функционише, „доводећи студије економског менаџмента са обода науке у њен први план”.

Саопштено је да истраживања економског менаџмента, која је спровела Остромова, сведоче о непостојању „трагедије општих добара”.

Такозвана трагедија општих добара означава велику вероватноћу убрзаног исцрпљивања ресурса у заједничком власништву, посебно природних ресурса, због незасите људске похлепе.

Неки научници истакли су да драстичне промене климе, које су се догодиле током претходних година, представљају типичан пример „трагедије општих добара”. Елинор Остром је, пак, то оповргла.

Не верујући у „трагедију општих добара”, Остромова је свој животни рад посветила истраживањима далеких и неразвијених заједница које дуги низ година опстају захваљујући свом сиромашном становништву.

Морала је да изгради начин живота који им омогућава да деле своје ресурсе. Вероватно да је захваљујући овоме Остромова успела да се држи подаље од својих колега и тихо служи слабима и заборављенима у овом свету.

Данас, међутим, са значајним достигнућима које је начинила у студији међусобног односа између човечанства и ресурса помоћу оквира који је сама осмислила, њена књига „Управљање општим добрима” постала је обавезна литература за истраживаче друштвене политике.

Овогодишња нобеловка за економију предаје, иначе, предмет политичке науке на Универзитету Индијана. Члан је Националне академије наука Сједињених Држава од 2001. и многих других научних организација.

Свог мужа Винсента Острома упознала је на студијама. Године 1965. селе се у Индијану, где је прво Винсент почео да ради на Универзитету. Ту је брачни пар Остром 1973. основао Радионицу за политичку теорију и анализу политике.

Елинор Остром рођена је 7. августа 1933. у Лос Анђелесу. Са Оливером Е. Вилијамсоном поделиће 10 милиона шведских круна (1,44 милиона долара).

Сања Стијовић