Прича о српској Гарди

На штандове издавача који излажу на Београдском сајму књига свакога дана пристижу нове књиге, свеже, тек изашле из штампарије. Тако је и штанд Завода за уџбенике (уредник и одговорни уредник Слободан Г. Марковић), који на Сајму наступа са слоганом „Кућа знања”,управо обогаћен новим насловима: новоустановљена едиција „Балкан” представља нам се првом књигом, „Елефтериос Венизелос, Грчка, Балкан, Европа” Николаоса Е. Пападакиса.

Аутор у кратком предговору истиче да је Елефтериос Венизелос био велики политичар и устаник на Криту а, касније, почетком 20. века један од протагониста политичког живота Грчке и међународне дипломатске сцене. Као председник владе Грчке пружио је „одлучујући допринос уобличавању друштвено-политичког окружења у геополитичком региону Балканског полуострва и у тешким тренуцима био неимар грчко-српског савеза и поборник независности и територијалног интегритета Србије.” Подсетимо: Београд је не тако давно добио и Улицу Венизелоса (некадашња Улица Ђуре Ђаковића), има и споменик овог великог грчког политичара а едицијом „Балкан”, каже у поговору Слободан Г. Марковић, Завод за уџбенике ће настојати да читаоце у Србији упозна с другим балканским културама и народима. Књига је обогаћена сликама на којима ћете препознати и Николу Пашића.

Нова је едиција и „Историјско сећање” у којој се појавила прва књига, „Ловац на нацисте” Ефраима Зурофа (уз сарадњу Александра Дика, превод са француског Ана А. Јовановић). Уредник и одговорни уредник Слободан Г. Марковић најављује књиге о холокаусту, о погромима у 20. веку...

Завод је, с разлогом, поносан и на дело „Гарда у Србији” коју потписују Душан Бабац и Чедомир Васић, изузетну монографију штампану на одличној хартији и са сјајним оригиналним фотографијама, црно-белим, у сепији и у боји.У свим епохама, кажу аутори у предговору, репрезентативни изглед Гарде привлачи пажњу не само као атрактиван костим него и као симбол једне земље, једне династије и једног народа. У овој књизи осветљен је развој Гарде до Другог светског рата као „аутентичног схватања и вида српске традиције која је током више од једног века свога постојања била поуздани носилац војних, моралних и репрезентативних вредности српске државе.” Треба ли рећи да ову књигу треба да има свака кућна, али и градска, сеоска... библиотека?

Од нових лексикографских издања (уредник Дејана Оцић) Завода за уџбенике, на Сајму књига, издвојићемо два дела: „Византијски круг” Дејана Михаиловића и „Српске славе и празници” Миладина Бојића. „Византијски круг” је мали речник ранохришћанске књижевности на грчком језику, византијске и старе српске књижевности, а замишљен је као приручник који би кроз биографије писаца, дела и основних књижевних појмова помогао у сагледавању суме знања, књижевноуметничких домета и узајамних утицаја византијске и средњовековне српске књижевности, насталих и писаних углавном на грчком, старословенском и српскословенском језику, каже аутор. Речник је снабдевен илустрацијама и веома користан.

Подједнако је корисна и књига „Српске славе и празници”, лексикон свих празника које српски народ, његова села, градови и црква славе, прослављају или празнују одређеног дана у години. Овај азбучник, са илустрацијама, до сада је најпотпунији списак слава и празника који се уз славу везују.

А. Цвијић