Изложбe на Сајму књига

На Сајму књига у исто време на различитим местима представљају се капитална издања, организују трибине и ћаскаонице, представљају писци и преводиоци и паралелно трају четири сајамске изложбе (хала два, ниво Б). Изложбе су смештене у хали где се налазе штандови са уџбеницима, не би ли их млађа популација посетила у што већем броју, што, чини нам се, ове године није био случај.

Поводом 125 година од рођења и 40 година од смрти књижевника и ликовног теоретичара Тодора Манојловића (1883–1968), организована је поставка „Тодор Манојловић – грађанин света”. Ова изложба из Спомен збирке Павла Бељанског обухвата разноврстан материјал у којем доминирају фотографије, рукописи, исечци из новина, писма и остали документи који илуструју живот и дело Тодора Манојловића. Посетиоци могу погледати дозволу војнику Тодору Манојловићу за излазак у град 1908. године , писма брату Ивану, рукопис песме „Злато”, писма Станислава Винавера и Исидоре Секулић упућена Манојловићу, пишчеве књиге... Аутори изложбе су Горан Живић, Димитрије Ђурић и дрЈасна Јованов, која је и уредник каталога.

Друга поставка „Грузијски манускрипти” посвећена је грузијском језику као једном од најстаријих писаних језика на свету, чији први писани споменици потичу из раног 4. и 3. века п. н. е. Изложба се састоји од 27 фотографија које показују историјски развој рукописаи литературе у Грузији. Међу најзначајнијим фотографијама на изложби су: минијатуре, орнаменти и посебне технике осликавања рукописа, књига песама националног песника Схоте Руставелија из 1680. године, прва штампана књига на грузијском језику, грузијско-италијански речник из 1629. године...

„Афоризам и илустрација” – најдуховитија је сајамска поставка. Факултет примењених уметности у Београдупредставио је радове студената и професора са одсека Примењена графика, који су протеклих година били инспирисани афористичком формом. Идеју визуелног представљања афоризама београдских афористичара Александра Баљка, Александра Чотрића, Ратка Дангубића, Милана Шарца, Радослава Тилгера, Бранислава Црвенковића, Душка Радовића и других, својим илустрацијама и карикатурама представили су Југослав Влаховић, Јакша Влаховић и студенти Дарко Станимировић, Ана Костић и Маријана Радовић. Њихове илустрације и карикатуре приказане су на 30 дигиталних принтова, тако што су на једној половини приказане илустрације, а на другој афоризми. Наши афористички фаворити су: „Ако једна ствар у браку не функционише, узалуд је толико стилског намештаја у њему”, „Ни на једном шаховском сату нећете наћи тачно време”, „Народ ретко греши. Једном у четири године”, „Мислим најгоре, надам се најбољем”.

Изложено је и неколико књига у којима су карикатуре и илустрације поменутих аутора, међу којима је едиција „Српски ха-ха-хаику” у издању „Платоа”, које је илустровао карикатуриста Југослав Влаховић, и књига „Мале рокаде” Владимира Јовићевића Јова коју је илустровао Јован Прокопљевић.

Поставка „Култура ћирилице” састоји се од калиграфски исписаних слова, украшених писама и ћирилице коришћене у графичком и индустријском дизајну. Кроз историју писма до Брајеве азбуке, својим радовима се представило30 самосталних аутора, ученика и студената уметничких школа и факултета.

М. Сретеновић