Распродаја приморја

Подгорица, новембрa – Када је недавно обелодањен извештај УН у коме је саопштено да је Црна Гора најсиромашнија земља у региону и да је близу половине становништва без довољно новца за храну, била је то чињеница коју ни власт није могла олако да демантује. Беда и сиромаштво загосподарили су већином овдашњих домаћинстава. Ова вест, изгледа, једино није допрла до не тако малог броја енормно богатих Црногораца, али и странаца који су покуповали све што су могли, од предузећа до најбољих локала на Црногорском приморју.Тако је, рецимо, руски тајкун Олега Дерипаске постао газда подгоричког Комбината алуминијума, никшићких Рудника боксита, а сада је и потенцијални купац пљеваљских Рудника угља и Термоелектране Пљевља. Управо њега је, међутим, канцеларија УН за развој маркирала као власника чија компанија КАП струју у Црној Гори плаћа два цента по киловату, док је за грађане та цена – 44,9 центи!  Према овој канцеларији "свако црногорско домаћинство дневно дотира КАП са једним евром", односно грађани годишње Дерипаски за струју субвенционирају 57,6 милиона евра, што је скоро десет милиона више од износа за који је ова компанија продата руском тајкуну.

Његов земљак Вадим Александрович Лејбензон, власник компаније "Мидленд", године 2004. купио је никшићку Жељезару за свега хиљаду евра. За две године газдовања срцем целокупне никшићке привреде, он је испразнио магацине, истопио сировине, покупио паре и тајно, почетком ове године, напустио Црну Гору и из непознатог дела света влади послао разгледницу у којој јој је саопштио – да раскида уговор.                                

Након двомесечне борбе око продаје финансијски најмоћнијег предузећа Телекома Црне Горе, исти је продат мађарској фирми "Матав" за 181,28 милиона евра. Како је већински власник мађарске фирме "Дојче телеком", многи су могли да закључе да је то био разлог због кога црногорски Телеком није продат, рецимо, српском Телекому, иако је овај у понуди био повољнији од "Матава", а мањински акционари упозоравали владу да се "Матав" показао лошим приликом приватизације македонског Телекома.

Многобројне хотеле на Црногорском приморју купили су, међутим, домаћи финансијски босови. Власници хотела "Будванске ривијере" сада су, рецимо, Веселин Баровић и Бања Вујошевић, док су два највећа подгоричка хотела – "Црна Гора" и "Подгорица" – прешла у руке грађевинског мага, извесног Бурића. Посебно су у главном граду Црне Горе постали моћни грађевински тајкуни, међу које се убрајају поједини људи блиски власти у Црној Гори, а међу којима је власник "Цијевне комерц" Данило Петровић, који је у Подгорици управо прошле недеље купио 2.100 квадрата земљишта у центру града за 5,65 милиона евра, што је до сада незабележен рекорд, јер испада да је квадрат земље плаћен 2.700 евра! На тој локацији најавио је да ће направити ексклузивни пословни објекат.

Посебна прича свакако је подгоричка компанија "Монтенова", власништво Аца Ђукановића, која се последњих месеци показала веома успешном у трговини акцијама на берзи. Тако је, рецимо, недавно ова фирма купила 30 одсто акција Никшићке банке, једине државне штедионице, за око 2,3 милиона евра, чиме је Ђукановић постао њен најмоћнији власник. Почетком септембра он је за милион евра купио и акције Црногорске комерцијалне банке, а потом исте продао мађарској ОТП банци, и за својих десет одсто акција зарадио око десет милиона евра.

Црногорски тајкуни почетком ове године новац који су изнели из Црне Горе полако враћају и легализују преко берзанских кућа, купујући предузећа и на хиљаде квадратних метара атрактивног земљишта на Црногорском приморју. Претходно су новац, пре него што ће га легализовати, добијали на бази монопола, чешће у сивој зони пословања, где је за остварење економских профита био потребан минимум пословне довитљивости, а од инфраструктуре само мобилни телефон, кум или неко од утицајних људи из црногорске власти. По истом рецепту се, куповином целих предела у околини Будве, Котора и Бара, легализују и "пословни" људи из иностранства. Засад као да нико није забринут што хиљаде хектара атрактивних локација на приморју, па и на северу Црне Горе, прелазе у власништво – страних држављана.