Европа на лоту

Има ситуација у којима је удруживање РТС-а са представницима власти за сваку похвалу. Такав један заједнички посао са Народном канцеларијом председника републике (и Банком „Рајфајзен”) била је хуманитарна акција „Телетон”, намењена обнови школских фискултурних сала.

А може ли се десити да се управљачки тим Јавног РТВ сервиса, или лично генерални директор, као главнокомандујући, испрсе пред владајућим партијама или државним службеницама – и одбију да сарађују?

За ово хипотетичко (и утопистичко?) питање најмање два повода јавила су се у последњих неколико дана. Један је био провокација за медије у целини, али се, по обичају, на телевизији све даље види и гласније чује. Други се односи само на телевизију као вољног учесника по сопственом избору.

Да ли су, рецимо, уредници суботњег „Дневника” могли да изоставе извештаје са седница неких партијских форума уз образложење да желе да поштују изборну тишину? Кад се, дакле, они који тврде како избори на Вождовцу „нису питање живота и смрти” (ДС) и њихови коалициони партнери (СПС) одлуче да баш дан уочи тих избора сазову седнице главног, односно градског одбора својих странака – одговорност медија према јавности налагала би им да поменуте скупове, као вид злоупотребе зарад предизборне кампање, игноришу. Но за такав гест потребни су професионална зрелост и колегијална солидарност – какве су домаћи медији показали једном, током деведесетих, бојкотом спомињања имена и дела Војислава Шешеља.

А затим, да ли је РТС могао да избегне јавно извлачење наградних путовања у Европу, а поводом предстојећег „безвизног режима”, са свешћу да је неумесно један политички чин доводити у исти ред са занимацијама, играријама и лутријама типа „лото”, „бинго”, „најнижа јединствена понуда” и сличних. Кад су, наиме, владајућа елита, и министар Ђелић посебно, склони непримереном начину реаговања на одлуку ЕУ, може ли програмском политиком Јавни сервис мало „закочити” ту врсту политичарске самохвале и страначке промоције?

Није на одмет да влада неким грађанима поклања путовања у иностранство – али није на месту да се понашамо тако као да смо укидањем виза сви, као народ, добили неки поклон. Чудно је да се у еуфорији коју тим поводом шире власти ретко помиње, а још ређе наглашава, да нам је заправо враћено оно што нам је неправедно и у виду колективне казне одузето. Тужно је што ни овом приликом није показано мало више достојанствене уздржаности.

Али није телевизија сама одговорна за примере наше склоности да сами себе потцењујемо и унижавамо, а ни за мањак ширења истинског самопоштовања и здравог националног поноса преко ТВ екрана. РТС највећма мора да преноси и приказује свет политике, мишљења и понашања који у њему владају. Мора, такође, да приказује и рекламе прихватајући досетке маркетиншких гуруа. А по њима:

„Србија зна зашто” – али кад је пиво у питању!

„Највећи српски сан” је да „огребе” хиљаду евра месечно – и тако следећих двадесет година!

Па наздравље и живели!