У дим – 10 милиона динара

Суботица – Имре Гарзо, власник расадника „Елстар”, спрема се да ових дана запали ломачу од преко 100.000 непродатих садница воћа. Са њима ће у дим отићи и његова зарада од најмање 10 милиона динара.

– Никада није било овако да средином априла у трапу још увек имамо десетине хиљада непродатих садница. Нико их више не купује. Зашто? Зато што више нико не купује домаће воће. Погледајте супермаркете, преплављени смо увозним јабукама и домаће продајемо за 10 динара – у једном даху за „Политику” Гарзо „скицира” ситуацију у воћарству Србије.

Годишње у свом расаднику калеми и припреми за садњу између 700.000 и 800.000 расада разног воћа. Претходних година готово све су налазиле пут до купца у Србији, Хрватској, Мађарској. Расадник је регистровао пре 18 година и некада је од зараде успевао да купи сву пољопривредну механизацију коју и данас користи. Деценију и по сарађује са холандским произвођачима подлога одакле и увози оне са „плавом етикетом”, сертификоване и испитане на вирусе, међутим, први пут је ове године морао да им откаже наруџбину од 300.000 подлога.

– Једини већи купац кога сам имао прошле године је био „Нектар” из Бачке Паланке, што значи да готово да зависимо од купаца у малопродаји. Међутим, када дневно имамо пазар од 20.000 динара, од тога не може да се одржава предузеће са 30 запослених. Цене садница нису високе, коштуничаво воће продајемо по 180 динара, а јабучасто по 150 динара, у цену је урачунат ПДВ, међутим, ево недавно је био купац, нудили смо му саднице упола цене, али ни онда се не купује – каже Гарзо.

С друге стране, док домаћи расадници ни упола цене не могу да продају расадни материјал у који је уложен велики труд и знање, јер потребне су године искуства да се однегује добар стручњак за калемљење садница, дотле се на нашем тржишту појављују саднице из Италије по цени од пет евра.

Тржиште садница замрло је како у Србији, тако и у околним земљама. Имре Гарзо прича како је дугогодишњи купац из Хрватске наручио око 60.000 садница вишања, за које је увезао тражену сорту, калемио подлогу, да би се купац јавио да одустаје јер је држава престала да даје субвенције.

– То је био посао вредан између осам и 10 милиона динара, а увоз калема за сорте које нису на нашој сортној листи дозвољен ми је само због извоза. Сада када је посао пропао, имам проблема и да оправдам такав увоз – каже Гарзо.

Оно што га највише брине јесте то што три месеца није исплатио зараде радницима. Каже да никада није могао да разуме оне власнике који не плаћају своје запослене, а сада је дошао у такву ситуацију. Наредних шест месеци његов расадник такође ће бити без прихода, јер воћњаци се обнављају и подижу само у пролеће или у јесен.

– Понекад помислим да би требало да узмем трактор и све саднице да повадим. Имам и своје воћњаке и знам колико је много труда потребно да се однегује воће, а оно на тржишту сада нема цену. Ми у расадницима више немамо познатог купца, јер нико више није спреман да велики новац улаже у подизање воћњака.

Александра Исаков