Клонирани пасош

ТРАГОМ ВЕСТИ
Сигурност електронских пасоша, који су представљени у Сједињеним Државама и бројним земљама Европске уније, доведена је под сумњу. И то на јавном скупу, на годишњој конференцији у Лас Вегасу када је немачки експертски консултант за компјутерску безбедност Лукас Грунвалд демонстрирао како лични подаци похрањени у документима компјутера могу да буду копирани и пребачени на неко друго, било које место. Лукас Грунвалд је показао технику клонирања користећи компјутерски чип који садржи електронске информације које је копирао са свог немачког пасоша. 

Тако су уверавања званичника влада да електронска информација не би могла да буде дуплирана постала контрадикторна.

Експерт Грунвалд, који је покренуо питање безбедности електронских пасоша, рекао је да су, са његове тачке гледишта, сви биометријски пасоши само огромно траћење новца јер уопште не повећавају безбедност кретања власника пасоша, а ни безбедност земље у коју се упутио. Тачније, дизајн целог пасоша је слободна демонстрација софтвера који на неки начин може да буде онеспособљен и да не одговара првобитној намени.

Ово упозорење да је главна рањивост електронског пасоша то што допушта криминалцима да клонирају унесени тајни код и компјутерски "ентер" за илегални улазак у земљу, стигло је са поменуте међународне конференције посвећене откривеним слабостима компјутера, опреми мобилних телефона  и осталих електричних апарата, а учесници су најбољи светски стручњаци за безбедност.

Контроверзни е – пасош садржи чип за радиофреквентну идентификацију, и управо тај чип, како су уверени амерички и европски стручњаци, служи да осујети фалсификовање документа. Последња истраживања која показују раст интересовања за коришћењем радиофреквентне идентификације (РФИД), говоре и о томе да зграде, робне куће и други објекти који нас окружују у свакодневном животу могу својим емитовањем светлости или других таласа да отежају употребу компјутера који су опремљени специјалним антенама.

Али, најновија технологија у области аутоматске идентификације је управо технологија означавања и очитавања базирана на радиофреквентној идентификацији. Утолико је изазов за коришћење већи, јер Сједињене Државе планирају да у октобру почну да издају електронски пасош америчким грађанима. Електронски пасошки чип садржи дигиталну пасошку фотографију, име, датум рођења, националност и друге важне податке имаоца пасоша.   

Земље чланице ЕУ определиле су се за нови електронски пасош са биометричким карактеристикама 2004. године, а Немачка је била прва у ЕУ која је годину дана касније увела за своје грађане такав тип електронског пасоша.

Европска комисија је, уосталом, пре нешто више од месец дана открила техничке детаље новог типа биометричке ознаке пасоша који ће користити сви грађани Европске уније. Пасош садржи обавезне отиске  прстију, јер Брисел сматра да су отисци најосетљивија база података.

Грађани ЕУ добиће нове електронске пасоше са биометричким обележјем два прста до 2009.

Колико ће порука немачког научника са скупа најбољих светских стручњака за безбедност утицати на ширење коришћења електронских пасоша, зависиће несумњиво од даљег развоја технологије у тој области, а пре свега оних области усмерених на безбедност. То не значи да се и хакери неће опробати у "откривању" података са личних електронских пасоша, виза и других личних докумената.