Мост преко Саве са порезом и трошковима – 182 милиона евра

Уз „проширени” кредит Европске банке за обнову и развој који је пре два дана озваничен на износ од 129,6 милиона евра, град Београд ће за изградњу моста преко Саве морати да издвоји још 50,1 милиона евра у сврху плаћања пореза, консултантских услуга и осталих „унутрашњих” трошкова. Уз донацију Европске агенције за реконструкцију од три милиона, пројектована цена ћуприје преко Аде Циганлије (без прилазних путева) на тај начин достигла је цифру од 182,7 милиона евра, наводи се у Одлуци о измени одлуке о задужењу града за изградњу моста. Од „градских” 50,1 милиона евра који не потичу из зајма ЕБРД-а, за порез на додату вредност биће издвојено 21,3 милиона евра (новац који остаје држави), док консултантској агенцији следује око 10 милиона. У остатак суме урачунати су већ завршени почетни радови које је финансирао град и евентуални додатни трошкови.

Позајмица од Европске банке за обнову и развој подељена је у два кредита – први је престоници Србије одобрен 2006. године у висини од 69,6 милиона евра, са отплатом на 22 полугодишње рате. Други кредит од 60 милиона, чије је потраживање Скупштина града одобрила прекјуче, биће отплаћиван у 14 полугодишњих рата од јула 2012. године. Београд, по основу различитих кредита, сада дугује 267 милиона евра.

Управо су ова чињеница и потражња новог кредита од ЕБРД-а прекјуче довеле до жустре расправе у градском парламенту, када су посланици опозиције изразили протест и незадовољство због „сталног манипулисања ценом моста”. Подсетивши да је пре неколико година пројектована цена ћуприје, не рачунајући прилазне путеве, износила око 80 милиона евра без пореза, опозициони представници изнели су сумњу да ће када се све сабере, укупна вредност нових саобраћајница Унутрашњег магистралног прстена изнети преко 300 милиона. Градоначелник Драган Ђилас је на то поновио да задуженост града износи мање од десет одсто буџета иако је законом дозвољено да она може достићи 15 процената, као и то да се цена моста није мењала од тренутка када је потписан уговор са извођачким конзорцијумом.

Изградња приступних путева који, поред осталог, подразумевају петљу „Радничка” и магистралу од Јурија Гагарина до Тошиног бунара са шест раскрсница, требало би да почне по завршетку пројектних конкурса и расељавања нехигијенских насеља на траси саобраћајнице. Првобитно је било планирано да приступни путеви буду финансирани из касе престонице, недостатак прихода у исту приморао је локалне власти да крајем прошле године потраже зајам од Европске инвестиционе банке у висини од 70 милиона евра. Град и банка су договорили да новац буде исплаћен у највише 10 транши, при чему ће грејс период износити пет, а рок отплате 25 година.

За коначно размотавање пословично компликованог „саобраћајног чвора” на овом потезу, неопходно је да градски инвеститори уз мост и прилазе заврше још неколико пројеката. Пре свега петљу Царева ћуприја чија је изградња почела прошле године, а која се са две милијарде динара финансира из престоничке касе. О пројектима тунела кроз Топчидерско брдо и адаптацији Раковичког пута у булевар са трамвајским колосеком прича се тек у уским круговима ентузијаста.

М. Луковић