Дигитални потоп (или пакао)

Највећи „дигитални цунами”, сликовито казано, преплавиће човечанство до краја године.

Сваких 15 минута у свету се сакупи толико података колико је ускладиштено у Конгресној библиотеци у Вашингтону! Такво умножавање одиграва се готово стотину пута на дан. За годину дана накупи се приближно пет егзабајта (пет милијарди гигабајта)! Шта урадити с тим неизмерним океаном информација у дигиталном облику?

Незаустављиви прилив огромне количине чињеница једна од кључних одлика Интернета ствари (повезивање предмета из стварног света са Интернетом) који увелико израста пре нашим очима. Што се више тога повезује, више се нагомилава.

Кориснички садржаји који су се улили у набујалу „дигиталну реку” умножили су се, чак, 15 пута у протеклих неколико година!

Истинска „експлозија података” већ је својим убрзавајућим ходом надмашила чувени Муров закон. Партасарати Ранганатан, врсни зналац из „Хјулит-Пакардових” лабораторија, предвидео је половином прошле да ће новостворени у наилазеће четири године премашити све што је настало у историји наше планете.

Уколико се не предузме нешто темељно, огромно знање загубиће се у сајберпростору или ће за 200, а можда и 20 година, постати неразумљиво као забелешке клинастим писмом на глиненим плочицама у Вавилону. Насупрот записима на папиру, дигитални могу да ишчезну у делићу секунде. Већ су заувек нестале изворне насловне стране бројних сајтова. Фотографије снимљене на дигиталним дисковима су већ пет година у опасности да буду очас избрисане. У исто време технологија се убрзано мења, отежавајући да се приступи документима који су упамћени у најранијим форматима.

Мегаокеан података

У целом свету корисници се свакодневно рву с вишком чињеница и мањком складишта (на срећу, понешто се у међувремену избрише из рачунара и мрежа). А када би сви пожелели да сачувају све што су снимили, не би било довољно меморије. Суочава ли се човечанство с новим библијским потопом, вештачки изазваним, који прети да уништи Интернет?

Ни праведног Ноја не би имало ко да спасе када би уронио у неизмерни океан података који ће ускоро преплавити васколики Интернет. У којем ковчегу да се препусти „дигиталним таласима” да га избаце на врх Арарата, изниклог из фотографија, видео-записа, електронске поште, интернетских страница, кратких порука, телефонских позива и осталих садржаја претворениху дигиталне „нуле” и „јединице”?

Процењује се да ће у 2010. око 70 одсто светских дигиталних записа нагомилати појединци, најчешће да би од заборава сачували властите видео-успомене; компаније, углавном, чувају само оно што су забележиле камере за надзор.

Електронски подаци премашиће први пут секстилион бајта. Хтеоне хтео, људски род упловљава у зетабајтовски мегаокеан (10²¹ или 21 нула нанизанаиза јединице)!

Да ли се једино онна Земљи увећава мимо свеопштег климатског отопљавања?

Предвиђање названо „Дигитални универзум” заснива се на најновијемистраживању компаније IDC (International Data Corporation). Основна јединица је, да се подсетимо, бајт који се састоји од осам битова или бинарних цифара, јединица и нула. За упоређење: једна песма у MP3 плејеру износи око пет мегабајта или пет милиона бајта, а у меморију од једног гигабајта (милијарда бајта) стане их, чак, 200.

Наставимо ли тако, уверићемо се да један зетабајт једнак трилиону гигабајта или музичкој листи која потраје четири минута – с претпоставком да један мегабајт траје минут, то износи 1.902.589.529 година или хиљаде хиљада миленијума.

Столеће „твитовања”

Ако би се свижитељи на нашој планети (шест милијарди и 800 милиона), од новорођених до најстаријих, непрекидно „твитовали” требало би да протекне једно столећеда би се на „Твитеру” сакупио зетабајт података!

„Дигитални космос” се све брже шири, као и стварни у којем се галаксије све више удаљавају једне од других, нарочито протеклих неколико година с незадрживим разгранавањем „Јутјуба” или „Фејсбука”. Да и не помињемо необуздано нагомилавање фотографија на „Фликру” или свакојаких датотека на мобилним телефонима. Чак и лане, када је свет запљуснуо огромни талас економске кризе, гомила разноразних чињеница и показатеља нарасла је за 62 одсто, увелико надмашивши претходну годину са 800 милијарди гигабајта.

Улазећи званично у зетабајт раздобље, остављамо прошлогодишњих од 800 егзабајта (10¹⁸), којима је претходио претпрошлогодишњи један петабајт (10¹⁵), а овоме накпрошлогодишњи један терабајт (10¹²). Корачање ка „дигиталном паклу” се захуктава, у то нико више не сумња.

У непрегледном дигиталном замешатељству знатижељу највише копка сазнање да, у техничком смислу, прилив нових дигиталних „нула” и „јединица” надмашује постојећи простор за учитавање. Упућени кажу да је видео помрачио радио, хоће ли следећа жртва бити Интернет?

Помама за „Јутјубом” и осталим непосредним (онлајн) бујицама сликовних призора уживо измамила је већ суморна предсказања: светска рачунарска мрежа распашће се под налетом следећег џиновског „дигиталног цунамија”.

Истраживање предсказује да ће, чак, 44 пута увећати складиште свих података у следећој деценији. А шта ће се тек догодити када се сви медији (глас, слика, текст) из аналогног преобрате у дигитални облик?

Само да знате: после зета наилази јота (10²⁴).