Кад кум хоће да убије кума

Лидера напредњака Томислава Николића ових дана и на Светој гори чува полиција. „А и Бог ме чува”, каже, ипак објаснивши да тамо има доста грчке полиције, као и да су на Атос упућени и припадници МУП-а, под чијом пратњом је од када је пре око две недеље сазнао да је наручено његово убиство.

Колико је тешко доживео то што је као наручилац убиства поменут његов политички ментор, дугогодишњи пријатељ и кум Војислав Шешељ, зна само он, али се, некако стекао утисак да овим сазнањем и није нарочито изненађен.

Касније је рекао да је прво помислио „стигао је и до мене” и тада открио да је Шешељ бар једном раније наручио нечије убиство из хашког затвора. „Човек који од Шешеља добио задатак да пренесе ту поруку, одмах ми је све испричао. Рекао сам му да ако то уради никад више не дође у странку. Он је одговорио да му не пада на памет”, навео је Николић. Председник СНС-а издржао је потом праву лавину критика, оптужби, непријатних питања о својој одговорности и за то што су овакви Шешељеви потези до сада остали скривени од јавности, али и о томе какве су његове везе с криминалцима с којима је контактирао његов бивши председник. Николић није избегавао да одговара – директно пред камерама објаснио је да је мислио да нема разлога да пријављује нешто што је спречено, да га Шешељ никада није упознавао с тим људима јер је знао да он то не одобрава… Колико је био убедљив ствар је личног утиска гледалаца, али се не може порећи да је за такву врсту јавне исповести, која може битно да утиче на његову дугу и успешну политичку каријеру, потребна храброст.

Аналитичари су за сада подељени у оценама да ли ће у јавности преовладати оцена да је Николић жртва, што би могло да поправи и његов и страначки рејтинг, или утисак да је на било који начин повезан с криминогеним миљеом. У сваком случају, све ово дешава се у веома значајном периоду за СНС који је једини озбиљан конкурент лидеру владајућег блока – ДС на листи најпопуларнијих странака и с великим амбицијама прижељкује парламентарне изборе.

Оптужба за наручивање убиства иначе је прва „ружна ствар” који је Николић рекао о човеку који му је био узор у политици и „највећи интелектуалац кога је икада срео”. До тада, сем повремених запажања да Шешељ није исти човек који је отишао у Хаг, углавном није одговарао на салве увреда и оптужби које су стизале из Хага – да су га ангажовале западне обавештајне служе да растури СРС, да је сарађивао с хашким тужилаштвом, да му је инструктор Цане Суботић…

Рат најпознатијем другом човеку српске политичке сцене лидер радикала објавио је када је Николић, не послушавши његову наредбу да гласају против ССП-а, поднео оставку, а нешто касније са Александром Вучићем основао и нову странку, мада је њихово удаљавање било видљиво и раније. Николић је, после Шешељевог одласка, покушао да промени и свој и имиџ странке, удаљивши се постепено и од основних идеолошких и политичких ставова радикала, попут идеје о Великој Србији, што му је на последњим председничким изборима донело више од два милиона гласова.

Скандалозних и увредљивих изјава у Шешељевом маниру, којих и у његовој биографији има подоста, никада се потпуно није ослободио, али је последњих година стакао и обичај да се због њих повремено и извини.

Гордана Новаковић