Суд правде помера границе међународног права?

Међународни суд правде у Хагу саопштиће сутра саветодавно мишљење о легалности проглашења косовске независности седам месеци пошто су у Хашкој палати мира противници и заговорници отцепљења јужне српске покрајине изнели своје аргументе. Биће то историјска одлука не само за Србију него и за суд јер ће први пут у својој историји донети одлуку о легалности отцепљења дела територије једне суверене државе и тиме, можда, померити границе међународног права. Стручњаци за међународно право сагласни су да, уколико, мишљење у једном свом делу ипак оправда одлуку власти у Приштини, принцип територијалног интегритета и суверенитета више неће бити врхунски принцип међународног права на коме почива и УН.

„Цела магија ће се садржати у једном ’али’, а где ће да га лоцирају видећемо. И све недоумице ће бити решене тим ’али’. Тако суд може да направи корак у сусрет онима који заговарају став да се постојеће међународне норме морају преиспитати јер смо се нашли у новом раздобљу”, сматра др Радмила Накарада, професор на Факултету политичких наука.

Тиме би се, како наглашава, практично довело у питање до сада неприкосновено начело суверености државе и констатовало би се да за кршење људских права које прелази „прихватљиву” размеру не постоји одговарајући одговор у постојећим нормама. То би значило да је неопходно правити искораке ка новим принципима међународног права.

„Суд би морао да пронађе формулу у којој штити свој ауторитет и професионалност, а одговара и на политичке притиске. Верујем да ће наћи неку разводњену и непрецизну формулу у изјашњавању и због бојазни да својим ставом не охрабри сецесионистичке покрете у свету”, објашњава др Накарада.

Сличан став заступају и професори међународног права Виљем ван Генугтен са универзитета у Тилбургу и Жан д’Аспремон са универзитета у Амстердаму. Суд ће, како је за АФП објаснио професор Генугтен, покушати да избегне стварање преседана, јер би у том случају друге мањине следиле њихов пример док је Жан д’Аспремон уверен да Међународни суд правде „неће никада признати право на отцепљење јер би то отворило Пандорину кутију”.

Професор међународног права др Смиља Аврамов упозорава да су већ и Суд правде као и многе друге међународне организација па и УН изгубили на ауторитету јер се нису придржавале слова повеље УН.

„У принципу, суд је независан и не може бити под утицајем ниједног органа. Његова мишљења нису обавезна, а на државама је да ли ће га прихватити или неће. И правник почетник зна да је одлука косовских Албанаца апсолутно у супротности са међународним правом, али ће суд сигурно ићи на политичка разматрања. САД у великој мери диктира каква ће та одлука бити”, тврди др Аврамов.

Стручњаци за међународно право подсећају да је једини случај у коме се овај суд успротивио ставу САД онај из 1986. године када је Никарагва тужила Америку због нарушавање суверенитета пружањем војне подршке разним покретима на територији Никарагве. На основу одлуке суда Генерална скупштина донела је резолуцију којом се позива на поштовање међународног права. Иако је Никарагва добила спор Америка се оглушила о пресуду.

Ј. Церовина