Кад председник оде у пророке

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, 11. септембра – Словеначки председник ових дана ужива у слави писца. На ранг-листама домаћих књижара и библиотека Дрновшекова књига "Мисли о животу и свести" учврстила се на самом врху, прешишавши чак и светске бестселере Дена Брауна. Дрновшеков издавач "Младинска књига" распродала је први тираж од 8.000 примерака за неколико дана и у августу доштампала још толико. Зарада је милионска (у толарима), односно око 320.000 евра. Аутор и издавач наменили су од сваког продатог примерка, који кошта 21 евро, чак пола евра – "у хуманитарне сврхе". Овај својеврстан, у књигу преточен, тестамент накинђурен је бројним златним орнаментима и будистичким "мандалама" и штампан расипно – белину страна ремети тек неколико редака текста. Помоћу тог трика ово штуро штиво нарасло је у "приручник о животу" на чак 212 страна.

Књига је, ваљда по угледу на Свевишњег, који је свет створио у седам дана, подељена на поглавља, по данима. Дрновшеков свет почиње првог, а завршава "мислима 48. дана". Већ прве реченице откривају смисао књиге. "Желим да живим. Мирно, а не као барка на узбурканом мору, без кормила, препуштена на милост и немилост вихорима живота. Да ли хоћу превише? Морам ли, заиста, кроз све калварије живота? Кроз патње? Зар живот мора да ме тако бацака? Како себи да помогнем? Где је сигурна лука…".

Смрти се не бојим

Дрновшек даље читаоцу поверава где је безбедно пристаниште: то је "целовитост, свесност". Јер целовитог човека ништа не може да "изненади и повреди". Наопако је кад се људи труде да забораве на болести и смрт и "предају се ужицима", потпуно "јадни и збуњени". Већина људи је таква, "наши пријатељи, родитељи, познаници", који у зорту ослушкују како им откуцавају сати, упозорава Дрновшек. И нуди решење – то није лов за тренуцима "краткотрајног задовољења површинских или телесних потреба", нити се треба предавати очају кад сазнате да болујете од неке фаталне болести, већ "живите целовито, јер је сваки трен јединствен и непоновљив, у њему мора бити само позитивна енергија". Стога Дрновшек препоручује "позитивне мисли", уживање у тренутку који живите овде и сад, јер у њему нема несреће. Несрећа је само у успоменама, а страх у мислима о сутрашњем дану... Ту треба подсетити да је Дрновшек почетком године признао да је неизлечиво болестан, да је рак упркос операцијама и другачијој прогнози лекара метастазирао, те је одбио лечење хемотерапијом и медикаментима. "Патње, за њима дође, ваљда, смрт? Шта ће бити са мном? Знам да је моје време ограничено… Не бојим се патње и бола. Очекујем их и свестан сам их… Желим да живим без страха. Спреман сам… Смрти се не бојим. Нема страха, само свест и целовитост. И додир са васељенском свешћу." И још: "Живимо за тренутак – то је све што постоји. Сви смо били део васељенске свести и сви се враћамо у њу. Постојимо истовремено у свемиру и овде. Само онај ко је спреман да изгуби све, може заиста имати све", пише словеначки председник.

Осим препорука како одагнати црне мисли и не очајавати због сопствене смртности, Дрновшек читаоцима сервира прегршт практичних животних савета. "Ако смо добри према другима, онда су веће шансе да ће други бити бољи према нама." Или: "Почнимо дан весело. Јутарња главобоља, бол у крстима или било где – нека нас не узнемире. Лумбаго ће проћи и осетићемо се чили и бодри… Ако имате псећег друга, онда с њим поделите радост, јер знате како четвороножни пријатељи реагују на сваку ситницу и умеју да се развеселе. Будите као они. Па да! Зашто не?"

Следе мисли о важној улози религија по човечанство. Све религије, оцењује Дрновшек, носе једнаке или сличне поруке. Хтеле би човека да преобрате набоље, да му подигну свест, да учине бољим свет. А да би свет стварно постао другачији треба отклонити несклад и неравноправности у свету, уништавање природе и употребу хемијских препарата који уништавају Земљу. Тачније: "Потребан је прелаз на виши ниво свести. А за подизање свести и енергијског стања тела треба нам и другачија храна, уместо меса и месних прерађевина одлучићемо се за вегетаријанску исхрану са вишим енергијским вибрацијама… Када на сто добијемо шницлу, не помислимо да је недавно била део живог тела краве или телади, коју су утерали у камионе, а онда на врућини и без воде одвезли у кланицу, где су их без нежности одвукли с камиона и заклали. Пријатно", објашњава своје вегетаријанство Дрновшек.

Чекају нас катастрофе

Није поштедео ни навијаче, нити масовне спортске догађаје. Опажа да је живот савременог човека празан, јер највеће радости и разочарења доживи уз телевизор, док прати спортске догађаје, где шака оних који се такмиче живе у име милиона гледаоца.

Уколико је неко скептичан према његовој животној филозофији, Дрновшек му прориче црну, апокалиптичку будућност. "Изађимо из подивљалог аутобуса. Овакав свет нам се не допада. Аутобус ће се преврнути, свет експлодирати. На том свету нема правде. Можда ће је бити на другом. Чекају нас катастрофе. Мораћемо да почнемо из почетка, готово од ничега. Мало ко је спреман на то. Телевизори ће се угасити, компјутерски системи распасти, бежични телефони престати да раде, електричне везе прекинути. Ко ће још знати да живи?"

Нису сви сународници одушевљени Дрновшековим новим посланством. "Словенија се модернизује тако да одлази напред – у средњи век. Изабрали смо председника који се напрасно претворио у мистика. Прогласити себе пророком није знак хуманизма, већ доказ највећег самољубља и охолости," коментарисао је Дрновшекове мисли о животу љубљански "Дневник". Други коментатор тврди да "председник доказује да не зна где мора да се заустави и да јавност поштеди својих небулоза", а да Дрновшеково позерство "представља узурпацију и дискредитацију председничке функције". Публицисту Споменку Хрибар није разочарала само књига, него и "келтски обичај" којем се Дрновшек приклонио на Турјаку, попивши "еликсир плодности". "Узмем новине и кога видим на насловници? Председника државе с тањиром зелениша на глави. Или је то гнездо од цвећа? Можда је куцнуо час за размишљање ко и какав би требало да буде председник који би задовољио уставом захтевану улогу председника", закључује она, критички се осврнувши на Дрновшеково месијанско "тражење унутрашњег мира".