Прва жена Бразила

Као девојчица желела је да буде балерина, али су околности натерале новоизабрану председницу Бразила да младост проведе у маскирној униформи и посвети се много грубљим пируетама – играла је водећу ролу у марксистичкој урбаној герили. Кћерка образованог Бугарина, адвоката и комунисте Петра Русева (у Бразил се, бежећи од прогона, иселио 1929), економиста по струци, Дилма Русеф од првог јануара преузима кормило над седмом економијом света, као прва жена на тој функцији у историји Бразила.

Наследница Лула да Силве, најпопуларнијег политичара на свету како га је окарактерисао Обама, тврди да не уме да рукује калашњиковим, иако о њеној борбеној способности из времена марксистичке илегале круже свакојаке приче. И без калашњикова њена биографија је фантастична, сасвим у складу с латиноамеричким уметничким правцем магичног реализма.

Борећи се против десничарске војне хунте, Дилма је крајем шездесетих носила разна илегална имена: Ванда, Луиза, Естела… Кад су је најзад ухватили, прошла је у бразилским затворима кроз најгоре тортуре. Пуштена је 1972. после двогодишњег тамничког стажа, али јој је забрањено да се бави политичким радом.

Оловна времена су данас прошлост, а Бразил је, изабравши нову председницу, добро схватио вољеног председника Лулу, који ни по цену опстанка на власти у трећем мандату није желео да по својој мери референдумом мења уставни поредак. Своју наследницу предложио је поредећи је с Нелсоном Манделом. И јужноафрички лидер се прикључио оружаној борби у тренутку кад није имао никаквог другог избора. А данас је један од најснажнијих симбола мира и једнакости у свету. Лула се свим срцем и ауторитетом залагао да баш ова жена преузме од њега кормило над Бразилом.

Као некадашња министарка енергетике и касније шеф кабинета, Дилма је заједно с Лулом правила успешне спојеве између социјалне политике обојене левичарским опредељењима и капиталистичког управљања привредом. Резултати су фасцинантни, Бразил је седма економија на свету и кључни играч на међународној политичкој сцени. Лула је код Дилме волео што је као шефица кабинета захтевала од министара челичну дисциплину, одговорност и стопостотно испуњење задатих обавеза. Да би то постигла, помогло јој је искуство из строге организације марксистичке гериле.

Спремност да стоички издржи тешке ударце судбине доказала је и усред кампање када јој је дијагностикован рани стадијум лимфома (2009). Без драме прошла је кроз серију хемотерапија. Пред камерама је, када је излечена, скинула перику с главе и бацила је на под.

Нова председница обећава да ће наставити да води земљу у правцу који је Лула зацртао, али са „женским срцем”. Неће се смирити док у Бразилу има гладних, док се у сваку, најудаљенију колибу не доведе струја. И жели да се од сада зна да „ми жене то можемо”. Парафразирајући слоган Обамине председничке кампање („Да, ми можемо”) челница јужноамеричке силе, која је у протеклим годинама највештије пребродила глобалну кризу, хоће да на руководећа места у политици уведе много више жена него што их је било до сада. Својим примером доказује да су оне способне да издрже најтежа искушења и да изађу као победници.

Зорана Шуваковић