Муке презадужене Америке

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Председник Барак Обама вечерас излази пред Конгрес и суграђане да би поднео свој годишњи „извештај о стању нације”. Шта ће све тачно изговорити не зна се, али је познато шта је у овом моменту главна национална тема и главна тачка његовог спорења са републиканском опозицијом – како смањити трошкове државе и смањити национални дуг.

Тај дуг у овом моменту се готово изједначио са бруто националним производом, свему што се у земљи за годину дана произведе и кроз услуге размени. У прошли четвртак износио је тачно 14,004 билиона (хиљада милијарди) долара, или 45.300 по глави сваког Американца.

Законски лимит до ког тај дуг може да расте – 14,3 билиона – сасвим је близу, и према проценама биће достигнут већ крајем марта. Да би држава могла да функционише, Конгрес би морао да у међувремену изгласа подизање ове лествице.

Судећи према политичкој реторици републиканаца, то се неће догодити без чврстог плана владе за смањивање њених трошкова. Али дилема је како то учинити у деликатном моменту опоравка из највеће економске кризе модерног доба, када Обама и многи економисти сматрају да управо држава својим трошењем једино може да овај темпо опоравка одржи и поспеши.

„Смањивање дефицита смањивањем инвестиција у областима као што су образовање и иновације, то је као кад преоптерећени авион хоћете да олакшате тиме што ћете му демонтирати један мотор”, описао је ту ситуацију Обама.

Његов проблем је међутим што са једне стране мора да покаже да је за фискалну одговорност и настави у децембру започету сарадњу са опозицијом која сада има већину у Представничком дому, а са друге стране да одржи темпо привредног опоравка од чега му у највећој мери зависе шансе за реизбор 2012.

Републиканци, са друге стране, морају да одрже обећања из кампање за минуле новембарске изборе, да ће испословати смањивање буџетског дефицита, али да у исто време не испадну неодговорни тиме што ће блокирати рад државе.

Обамино надвлачење са њима око „велике владе” траје практично од његовог уласка у Белу кућу, али овога пута политичке околности су битно другачије. Сам Обама себе престројава више ка политичком центру, а кооперативност са републиканцима приликом изгласавања неколико важних закона у децембру, донела му је повећање популарности. Рејтинг му је скочио чак на 53 одсто, према 45 колико је имао највећим делом 2010.

Амерички дефицит у односу на укупну економију је, како пише „Њујорк тајмс”, данас највећи од Другог светског рата. Више од половине тог дуга од 14 билиона накупило се у последњих шест година. У јануару 2005. износио је на пример само 7,6 билиона (то је почетак другог мандата председник Буша), да би у моменту Обамине инаугурације нарастао на 10,6 билиона. То је иначе период када Америка води два рата (Ирак и Авганистан) и када пролази кроз највећу економску кризу од „Велике депресије” из прве половине прошлог века.

Само у прошлог години, буџетски дефицит – разлика између прихода и трошкова државе – износио је 1.700 милијарди. Држава се задужује у просеку са четири милијарде дневно, а од сваког долара који потроши 42 цента је позајмљено.

У последњем кварталу 2010, само за камате поседницима државних обвезница исплаћено је 148,2 милијарде.

Каматна стопа коју Америка плаћа релативно је ниска: у овом моменту износи сасвим подношљивих 3,34 одсто. Инвеститори нису нервозни, јер је оваквих ситуација између извршне и законодавне власти било и раније, мада се не искључује да би у случају да се не постигне компромис цена задужености могла да се повећа.

Вечерас је на потезу Обама, сутра ће се већ видети да ли ће на америчкој политичкој сцени започети нова ера сарадње или сукобљавања.

Милан Мишић