Пара на пару иде

Много трошимо на храну? Трошићемо још више, сугерише управо објављени извештај британских институција, сачињен у сарадњи са 400 експерата из 35 земаља.

Прошло је време јефтине хране и цена главних житарица ће расти чак наредних 40 година, упозорава се у том извештају. Уз додатно онеспокојавајућу прогнозу да садашњим начином производње можемо да се прехранимо само ако прекомерном експлоатацијом земљишта, воде, „упропастимо планету”.

Да бисмо избегли такву судбину, мораћемо да изведемо „пољопривредну револуцију” и побољшамо управљање међународним прехрамбеним системом, закључује се. Тим пре што је у току серија „револуција” гладних које засад потресају само локалне поретке, али прете да изазову глобалне поремећаје, поготову што је текући финансијски лом истањио и националне и интернационалне фондове за „куповине социјалног мира”. „Пара на пару иде”, али сада и у виду ланчаних поскупљења потрепштина, које многима празне џепове. Из извештаја специјализоване агенције УН, мадридски „Паис” издваја податак да су цене основних намирница у свету последњих недеља достигле рекордни ниво из лета 2008. када су букнули нереди у деловима Азије и на Хаитију.

За само годину дана пшеница је поскупела за 80 одсто, а кукуруз, од прошлог јуна, за 83,27 одсто, док је цена шећера сада дупло виша него пре две и по године.

Путеви за стабилизацију прилика трасирају се различито. У Тунису је свргнута влада, а у поменутом извештају се наглашава потреба за унапређење технологије и развој генетски модификоване хране. Надлежна британска министарка Керолајн Спелман томе прикључује препоруке за „отварање глобалног тржишта и унапређење глобалне трговине”.

Индијски стручњак Девиндер Шарма сматра, међутим, да се ради о „камуфлажи за промоцију генетски модификованих зрна која не повећавају продуктивност, и да се цене хране могу смирити једино ако свака земља осигура прехрамбени суверенитет и сама производи колико је њој потребно”. Наглашава, такође, да није проблем у продукцији – јер је „сада хране у свету довољно да задовољи потребе готово двоструко више људи него што их је сада на планети (6,5 милијарди) – већ у дистрибуцији”.

Међународне статистике, које преноси „Гардијан”, уклапају се у Шармину тезу, указивањем на неравномерности које на различите начине оптерећују безмало половину човечанства. Милијарду људи гладује, милијарди недостају неопходни витамини и минерали, а милијарда прекомерно једе и трпи последице „епидемије гојазности”, док мултинационални гиганти ванредно профитирају.

Француска би да се проблем стави на сто Групе 20 развијених и земаља убрзаног развоја којој председава. Шеф државе Никола Саркози и министар Бруно ле Мер инсистирају на „већој транспарентности и смањивању шпекулација” као предусловима за обуздавање цена хране.

На недавном берлинском министарском скупу 48 земаља, међу којима је била и Србија, подржана је иницијатива Париза да се од међународних организација затражи да се заложе за смањивање тајанствености на виталном тржишту и појачавање борбе против манипулација које доприносе поскупљењу хране.

Тек треба, међутим, да се истражи колики је удео шпекулација у расту цена. Као главни разлози за осетно поскупљење хране досад су најчешће помињани: повећање становништва на планети, брзи развој погона и потреба Кине, Индије и Бразила, смањивање приноса због климатских катастрофа, коришћење житарица за производњу горива као одмена за нафту, чија је цена такође висока…

Поврх тога, око 30 одсто произведене хране се не поједе и пропадне, изјавио је један од аутора студије о дугорочном поскупљивању намирница, Чарлс Годфри, са Оксфордског универзитета. Није добро ни кад се увози јевтина храна, јер она краткорочно помаже преживљавању градског живља, али дугорочно упропашћава локалне земљораднике, тако да су издаци за храну у неразвијеним земљама од почетка деведесетих до сада бар упетостручени, тврди специјални известилац УН за право на храну Оливије де Шутер.

Цивилизација не може да се развија па ни да преживи без одговарајућег снабдевања намирницама, упозорио је својевремено амерички агроном и добитник Нобелове награде за мир Норман Борлог. Из наведеног произлази да снабдевање још није одговарајуће.