Бивша земља у „25. мају”

Изложбени простор Музеја историје Југославије (25. мај) у Београду, у текућој години посветиће се озбиљном преуређењу изложбеног простора како би оправдао свој званични назив – челници Музеја планирају да осмисле сталну поставку која ће се бавити историјом уједињења Југословена од настанка државе, 1918. године, до њеног распада 1991.

Према речима Предрага Марковића, историчара и председника Управног одбора Музеја историје Југославије, поред изложбе о Титовом животу, која би ускоро требало да буде отворена, паралелно ће бити рађена и нова стална поставка о Југославији.

– Изложба о Титу осмишљена је тако да хронолошки прати његов живот, док ће се поставка о Југославији бавити кључним догађајима у тој земљи, њеним добрим и лошим странама – каже Предраг Марковић.

У разговорима о новој поставци до сада су организована два скупа, каже наш саговорник. Један је одржан крајем прошле године, на којем су учествовали стручњаци из целе бивше Југославије – Србије , Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније. Недавно је одржан и мањи састанак са стручњацима из региона, а поводом тога у Београду је боравио и Роберт Рикел, директор Музеја Источне Немачке, који врло успешно послује.

– Рикелово искуство је корисно, јер он води музеј који се самофинансира од улазница. Музеј историје Југославије је најпосећенији у Београду, има приход и држава му помаже. Могуће је да се малим новчаним средствима оствари максимални угођај у музеју – сматра Марковић.

Хрвоје Класић, историчар са одсјека за повијест на Филозофском факултету у Загребу, био је један од учесника састанка на којем се говорило о будућој поставци у Музеју историје Југославије. Класић напомиње да су челници Музеја у Београду позвали многе стручњаке из региона.

– Београд је истраживачки центар историје Југославије, ни овде, ни у Љубљани, Сарајеву или Загребу не постоји толико стручњака који се баве тим питањем. Ја сам захвалан што су ме питали за мишљење – истиче Класић.

Класић каже да је до сада Музеј углавном био посвећен Титовом животу и периоду самоуправног социјализма, што је донекле доводило у забуну и стране туристе, најчешће посетиоце Музеја, јер су могли да слушају само о лику и делу Јосипа Броза Тита.

– Надлежни у Музеју су правилно проценили да поставку треба прилагодити имену – говори Класић.

На састанцима који су одржани, говорило се о начинима да се искористи релативно ограничен простор Музеја, а Класић је предложио феноменолошки приступ у осмишљавању поставке.

– Било би добро да у различитим просторијама буде представљен различит период у историји Југославије. Примера ради, у соби посвећеној Краљевини Југославији могло би да буде приказано како се родила идеја о уједињењу, једна просторија би могла да буде посвећена некој врсти личне карте Југославије. Опште информације, површина земље, број становника, уређење државе – каже Класић.

Он напомиње да би било паметно у оквиру изложбе нагласити да су народи остали национално освешћени, иако се у једном периоду, у попису становника појавило много грађана који су се изјашњавали као Југословени.

– Циљ није да се створи изложба за југоносталгичаре, него да се прикажу добре и лоше стране те земље. Самоуправни социјализам је имао својих предности у односу на остале комунистичке земље, грађани су могли да путују, одржане су Зимске олимпијске игре. Чињеница је и то да је Југославија имала једнопартијски систем, на челу са Јосипом Брозом Титом – говори Класић.

До нове поставке, која би обухватила читав период настанка и нестанка Југославије, има још времена. Катарина Живановић, директорка Музеја, недавно је изјавила да би до новембра ове године требало да буде створена јасна слика будуће поставке, у чему могу да учествују сви заинтересовани стручњаци из области историје уметности, музеологије, антропологије или социологије. Музеј историје Југославије настао је 1996. године, спајањем Меморијалног центра „Јосип Броз Тито” и Музеја револуције народа и народности Југославије. У његовом саставу су музеји „25. мај”, „Стари музеј” и „Кућа цвећа”. Простире се на преко 16.000 квадратних метара музејског простора и девет хектара парка, а у свом фонду има 200.000 експоната који могу да илуструју југословенску историју.

С. Стаменковић