Привредници страхују од додатних отпуштања

Мокра Гора – У ситуацији када свако свакоме дугује, привреда запада у опасну беспарицу. Уколико се нешто ускоро не предузме да се тај проблем реши бојим се да ћемо до краја године тржишту рада „испоручити” нових 200.000 незапослених.

Ови речима јуче је отворио „Вивалди менаџментски форум” Драгољуб Вукадиновић, председник компаније „Металац” у Горњем Милановцу и саветник потпредседнице Владе Верице Калановић.

– Неликвидност прети да узме данак привреди Србије. Постоји неколико начина на које би овај проблем могао да се делимично реши у релативно кратком року – убеђен је Вукадиновић.

Он не мисли да ће репрограм дугова грађанима и привреди, које је предложио премијер, томе знатно допринети. Како каже, тиме се само одлаже главница, док би се камата плаћала. Зато је пре заговорник идеје да се се испоштује сугестија Међународног монетарног фонда о усвајању закона о финансијском репрограму зајмова. Такође, од помоћи било би и када би држава измиривањем обавеза преко своја 304 државна и јавна предузећа знатно допринела побољшању ликвидности.

– Неопходно је да се као законска обавеза пропише да локалне самоуправе и јавна предузећа своје дугове измирују у року не дужем од 60 дана – предложио је Вукадиновић.

Наташа Савић са Економског института такође је истакла да је нерационално очекивати да продаја „Делта Максија” може да реши проблем неликвидности српске привреде.

Додатни проблем, чуло се јуче, јесте и то што сива економија захвата 30 до 40 одсто бруто домаћег производа, односно онога што као привреда створимо за годину дана. Зато Драгољуб Вукадиновић сматра да држава мора да почне да се бави тим проблемом.

– Према онима који раде у сивој економији не треба бити репресиван, већ подстицајан. Треба наћи неко решење да се смање обавезе привредника када је реч о порезима на зараде или доприносима за пензионо осигурање. Мислим да привредници имају право да захтевају смањење пореза и доприноса на плате – уверен је Вукадиновић.

И Иван Николић, сарадник Економског института, забринут је због могућности да услед доследно примењеног Закона о стечају 100.000 људи остане без посла. За разлику од Вукадиновића, који сматра да су промене у релативно кратком року могуће, Николић тако не мисли. Структурне реформе биће остављене некој новој влади и, како каже, и за привреду би било добро да она што пре буде формирана.

– Садашња, реконструисана Влада нема времена за економски заокрет – коментарисао је Николић оно што је, иначе, била и главна тема овогодишњег сусрета економиста, банкара и привредника – финансијска консолидација привреде.

Додатни проблем је, оцењује Николић, то што је инфлација у порасту још од марта прошле године.

– Готово је немогуће да НБС до краја године оствари свој циљ и да раст цена не буде већи од шест одсто. Очекује се да ће у априлу међугодишња инфлација достићи свој максимум и износиће око 14 одсто. Да би централна банка испунила свој циљ, то значи да цене у наредних осам месеци уопште не би требало да расту и да инфлација до краја године буде нула. Сви знамо да је то немогуће – казао је Николић.

Каква год да је монетарна политика, Србија увек крај године заврши с растом цена од осам до 10 одсто, додаје. То само значи да узроци инфлације нису у монетарној политици, објашњава.

– Проблеми су другачије природе. Узроци таквих резултата су финансијска недисциплина, слаба понуда и дефицит јавног сектора – сматра Николић.

Миодраг Костић, председник МК групе, замерио је креаторима монетарне и фискалне политике на некоординацији.

– Народна банка, Министарство финансија и влада морали би да усагласе политике. А не да централна банка спроводи политику жандарма, заступа ставове ММФ-а и Светске банке, а да влада води неку другу политику – казао је Костић.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Привредни преступници

Током 2009. године само два привредника осуђена су јер су оштетили повериоце, а само један предузетник је кажњен за проузроковање стечаја, казао је Иван Николић, сарадник Економског института. Према подацима које је изнео за пореску утају те године је кажњено 49 особа, док због злоупотребе монополског положаја нико није одговарао.

– Док се законски оквир не успостави не може се говорити о решењу проблема неликвидности – уверен је Николић.