Гулан: Српско село стари и нестаје

Од 4.600 села у Србији, у 200 њих нема становника, а у још толиком броју нема житеља млађих од 25 година, изјавио је Танјугу стручни сарадник у Привредној комори Србије (ПКС) Бранислав Гулан.

„Потребна је још деценија и по да 700 села остане без становника”, упозорио је Гулан, напомињући да у тим насељима живи мање од по 100 становника.

„За две деценије ће нестати четвртина данашњих села у Србији. Чак у 86 одсто села се бележи пад становништва”, рекао је Гулан, указујући да више од 80 одсто газдинстава или уопште нема активних лица или нема пољопривредника.

„У српским селима данас има 50.000 напуштених кућа, а на још 145.000 њих пише 'привремено ненастањена”, навео је Гулан, додајући да се данас не обрађује готово 600.000 хектара њива.

Гулан је подсетио и да је некадашња Југославија за пола века имала најбржу деаграризацију у свету - од 1950. до 2000. из села у град је прешло осам милиона људи, додајући да је у развијеном свету за такав процес требало и до 150 година.

„У Србији се термин рурална економија често погрешно употребљава као синоним за пољопривредну делатност”, навео је Гулан и истакао да основни приступ руралној економији, који подразумева равномеран регионални развој по угледу на примере из Европске уније (ЕУ), подразумева мултифукционални приступ.

Гулан је објаснио да се мултифункционалност, пре свега, огледа у развоју и диверсификацији привредних активности, улагањима у пољопривредно задругарство, облицима пољопривредне производње који треба да заштите животну средину и не нарушавају природу, управљању водама, као и развоју и унапређењу сеоске инфраструктуре.

„Опстанку и останку српског села могу да допринесу равномеран регионални развој и рурално предузетништво, што се већ догодило у развијеној Европи где је регионална политика друга по важности, одмах иза аграрне политике”, истакао је Гулан.

Стручни сарадник у ПКС је као пример навео и то што су у ЕУ издаци за аграрну политику у 2008. „ангажовали” 44 одсто буџета, док се за регионалну политику последњих година у Унији троши око 35 одсто буџета.

„Шанса Србије је да прихвати свест о промени досадашњег система привредног развоја и да постепено буде успостављен концепт децентрализованог економског и руралног развоја, односно неопходна је регионализација”, рекао је Гулан.

Гулан је истакао да нови концепт руралног развоја Србије треба да се заснива на регионалном аспекту, односно специфичностима појединих региона - демографским, социолошким, културолошким, привредним, саобраћајним, аспектима становања...

„Дефинисање региона по правилу је повезано са циљем који се жели постићи”, нагласио је Гулан додао да је пре свега потребно променити „досадашњи нетржишни, снабдевачки и централизовани концепт” аграрног развоја и поставити га у онај савремених тржишних кретања, каквом тежи европска пољопривреда.