Машинац међу астероидима

Суботица – На први утисак Зоран М. Илић по дугој коси и лежерном облачењу као да је изашао из филма „Вејнов свет”, међутим, овај дипломирани машинац већ годинама је у мислима у световима изван овог. Илиће-ва страст је бављење небеским телима и тражење одговора на то како човек може да утиче на њихово кретање или да их чак претвори у своје базне свемирске станице. У својој средини готово непознат, Илић је на међународним скуповима научника посвећеним питањима астрономије једини представник из Србије. Тако је од 21. до 25. септембра 2009. године у

Петрограду учествовао на конференцији посвећеној ризицима од удара астероида и комета, коју је организовала Руска академија наука и Институт за примењену астрономију. У публикацији коју су уредили Андреј М. Финкелстејн, директор овог института, Виктор Шор, потпредседник, и Валтер Хубнер, члан штаба НАСА, штампан је и Илићев рад чији подужи назив он преводи као Кладиво„”, уз рецензију Шора и Хубнера.Од 9. до 13. маја, у Букурешту, учествоваће на међународној конференцији у организацији Међународне академије астронаутике о планетарној одбрани. Илић је пријавио шест радова, од којих су му два прихваћена: „2006 WB” „Програм Ајнштајн“ и „Техника сидра” чија основна идеја ће бити представљена на постерима.

Одвајкада је било оних који са зебњом посматрају планетарни поредак, уверени да ће кад-тад гомила камења из свемира да нам се сручи на главу уништавајући за сада једину познату цивилизацију, међутим, научници широм света пажљиво прате путање астероида и комета и за сада не виде такву претњу. Ипак, сама чињеница да ће у наредним деценијама понеки од њих прићи нешто ближе Земљи повод је и да истраживачки дух покуша да пронађе одговор на питање – како се заштитити од потенцијалног судара.

– У научним круговима једна од тема које заокупљају пажњу јесте питање удара астероида или језгра комете у Земљу. Око Земље кружи више од хиљаду астероида већих од километар у пречнику, а од тог броја око 800 их је пописано. Астероиди мањег пречника нису опасни јер они сагоре у Земљиној атмосфери, али уколико би се икада десило да нам се путање укрсте, по Земљу могу да буду опасни велики астероиди. Отуда толико интересовање научника, НАСА је на свом сајту позвала стручњаке да помогну у решавању ових проблема, а питања која се отварају сваки дан су све бројнија – каже нам Зоран Илић, који због честе комбинације имена и презимена инсистира и на средњем имену Милан.

Након што је 2004. године откривен астероид Апофис, у први мах је процењено да постоји 2,7 посто шансе да 2036. године удари у Земљу. Како нам Илић објашњава, путања удара захватала би Русију, и то део Сибира, где би направила, како се процењује, пустош површине Француске, и то само у случају да 2029. године прође кроз тзв. кључаоницу, односно одабере путању која ће је водити кроз једну свемирску тачку ширине око 300 метара. Каснија посматрања астероида Апофис показала су да нема ризика од удара, али да ће 2029. његов пролазак поред Земље бити историјски близу, таквих случајева је један у 800 година, за објекат те величине. НАСА умирујуће саопштава да ће се изнад Атлантика 2029. године видети његов светлећи траг те да ће 13. априла 2036. године осванути ускршња недеља без ризика од судара са астероидом који ће путовати 47 милиона километара далеко од Земље.

Астероид Апофис био је у центру пажње конференције пре две године у Русији, а у низу тема којима ће се бавити конференција у Букурешту, поново је фокус на овој гомили камења, што је у суштини астероид, која се креће кроз свемир.

– Моја идеја која је представљена у Петрограду у суштини је веома једноставна, сматрам да је ефикасна и није агресивна – каже Илић.

Поједностављено речено, у решењу проблема који заокупља машту астронома применио је принцип кладива. Односно, након што се приближи астероиду, на један од каменова ба„ца” се специјално уже које га хва„та” попут паукове мреже, након тога га повлачи и избацује у супротном смеру.

– То ће изазвати и реакцију у кретању астероида померајући његову путању, и ако је потребно довољно га је померити за око 20 микрометара у секунди како би она промашила кљу„чаоницу” – објашњава даље Илић.

У тражењу решења Американци су остали доследни техникама које описују и у холивудским филмовима, попут „Армагедона”, односно заговарају агресивно бомбардовање астероида како би се они померили са потенцијално претеће путање. Илић, насупрот томе, у техници коју заснива на олимпијској дисциплини бацања кладива види могуће решење.

За скуп у Букурешту пријавио је радове који се односе на то како одвојити камен из астероида 2006 WB и учинити га свемирском станицом са које би човек могао ићи даље у освајање космоса. Пошто ће у четири наврата бити доступан Земљи, Илић разрађује издвајање погодне стене, њено упућивање у Земљину орбиту, а потом даље спуштање људске посаде. Овај пројекат поднео је јуна прошле године на конкурсу НАСА и очекује и њену процену.

Александра Исаков