Нови дуел

Можда би се од комерцијалних телевизија у Србији могло нешто и научити. Само у пословном смислу, наравно.

Тренутни след догађаја на медијској сцени потврђује неколико старих истина. Једна је да од конкуренције на тржишту користи имају не само крајњи потрошачи него и квалификована радна снага. Друга – да лепо паковање побољшава прођу оног што је унутра. Трећа – да улагање у рекламу представља исплативу инвестицију. И тако редом –све до тактике за брзе продоре и стратегије за дужи рок трајања...

Али више од свега – ону стару народну: Пара врти где бургија неће.

Програмске промене стигле су са променом власништва, а нове газде донеле су, очигледно, поприличан новац.

Телевизијског гледаоца који не зна, и не мора да зна, шта је чије, оно што се види на екрану уверава да је Прва у великом налету и да почиње да угрожава позицију Пинка. Директно преузимање популарних водитеља најуочљивији је део позадинске битке за престиж. Уз све уважавање изјава дотичних ТВ личности да је за прелазак у другу фирму пресудан био нов професионални изазов, логично је мислити да је важну улогу имала и финансијска страна понуде каква се тешко одбија.

У својеврсној транзицији налазе се и телевизије Б92 и Авала, што ће несумњиво утицати и на изглед и на вредност укупне програмске понуде. Али засад од општег значаја може бити управо развој ситуације у односу на Пинк и на Прву.

Охрабрујуће делује што у истом концепту забаве за народ Прва успева да подигне ниво квалитета. Сви неизбежни актуелни жанрови – квиз, ријалити шоу, ток шоу – ту су бар за нијансу култивисанији, пристојнији, углађенији. Планетарни квиз „Милионер“ је већ класика, али је такмичење „Ја волим Србију“, с обзиром на то ко све радо долази да се ту поигра, постало заштитни знак Куће. „Радна акција“ придобија својим хуманитарним, а „Домаћине, ожени се“ документарним елементима. „Топ модел“ је занимљив по комбинацији порука које шаље у вези с распрострањеним девојачким сном о слави, а неизбежне женске приче добиле су уз „Жене“ распричаност са покрићем у аутентичности разлика међу водитељкама. Иван Ивановић је постао носећи бренд.

Радује и то што се тежиште борбе за рејтинг, схваћен као битно мерило успеха, изгледа коначно измешта са доскорашње релације Пинк – РТС у комерцијалну сферу, где јој и јесте место. Па нек се убудуће две комерцијалне станице надмећу турским серијама (а можда и домаћим хумористичким, то је проверени адут), ТВ причаоницама, ексклузивним трачевима и чиме год још. А РТС, као јавни сервис, да гледа своја посла – има ипак довољно пробирљивијих гледалаца који формирају публику чија су очекивања, потребе и захтеви вредни сваке пажње.