Живот у мраку и беди

Јагодина – Са опорим утисцима, ћутећи се враћамо из Шантаровца, невеликог села у јагодинској општини, на чијем ободу сами живе остарела слепа мајка и инвалидни син, а већ сам поглед на кућерак, на коме је један зид урушен, најављује унутрашњи амбијент мрака и беде, које много боље од писане речи, може да опише фото-репортерски документ.

Под кровом ове уџерице већ годинама живе седамдесетогодишња Владанка Ђурђевић и њен четрдесетдвогодишњи инвалидни син Слађан. Она је удовица већ 17 година, а вид је изгубила у надрилекарским "интервенцијама" лечења очију. Њен син Слађан био је радник у јагодинској грађевинској фирми "Пут". Пре деветнаест година на послу је пао и повредио кичму и ногу и од тада се креће држећи се под руку за ослепелу мајку. Владанка има и "добро" удату кћер, у десетак километара удаљеном Рибару, али је она годинама не посећује, нити се распитује како су јој мајка и брат који ни сами не памте кад су се последњи пут окупали. Све допуњује и хрпа крпа која им је заједнички кревет. У просторији у којој живе нема оџака па дим из разваљеног шпорета надјачава смрад овог "животног" простора.

– Ови из Центра за социјални рад терају ме у неки дом у граду, али ја нећу. Нећу да се одвојим од сина. Слепа јесам, али све радим сама. Одем до бунара, захватим воду, а кад ми син потражи лекове ја знам да их у свом мраку нађем и да му их дам. у тамо неки дом нећу да идем – каже Владанка, са навученом капом до врха усана, која са сином живи од мужевљеве пензије од пет хиљада динара. Слађанова фирма "Пут", у којој је радећи задобио трајну инвалидност, понудила је да им реши стамбено питање, али су они то одбили. Са истим одговором прошли су и други који су желели да им помогну.

– Једном месечно их посетимо. Донесемо им уља, шећера, пасуља, пиринча и понешто одеће. наговарамо их да пређу у Дом за стара и незбринута лица, у коме би имали пажњу и здравствену негу, али они то не прихватају – каже Живорад Станојевић, секретар Црвеног крста у Јагодини.

Мештани Шантаровца нерадо говоре о ово двоје комшија. Неки чак тврде да глуме своју муку. Неретки су и они који предлажу да се "ове две сабласти" протерају из њиховог села.

У међувремену, "земаљски дани теку" уз подсећање на недавну смрт мајке и сина у Суботици који су живот окончали у условима сличним као Владанка и њен син Слађан.