Купина спасава „понижену” малину

Ваљево – У ваљевском селу Ставе, испод планине Медведника, где се купина гаји на близу 100 хектара, прошлог викенда одржана је пригодна манифестација „Дан купине”. За разлику од претходна три лета, када су због ниских цена произвођачи негодовали, па и просипали плодове, прекјуче је 30 воћара потврдило да ће род и квалитет бити изванредни, и да их од вишка неће болети глава.

Младен Марић, угледни произвођач из села Сушице, каже за наш лист да ове године очекује право чудо. Тачније, да многе произвођаче, као и његово домаћинство, купина спаси од потпуног финансијског краха, који су имали са малином.

– Три године нисам брао купине, осим што је то чинила жена за слатко, иако под овом воћком имам површину од скоро пола хектара. Са више од три тоне купина гостиле су се једино птице, док сам ја све то са разочарењем посматрао. Ове године ситуација се битно променила и сада ми на ноге долазе купци са београдских пијаца због чудесно добре купине „џамбо”, коју плаћају 80 динара, а док најављене прве откупне цене од 30 до 50 динара, иако су реално ниске, ипак гарантују, због доброг рода, пристојну зараду. Наравно, све би било другачије да нису хладњаче са овом воћком испражњене. Очекујем да ће многе произвођаче, који су пропали са малином, купина спасити од тешког финансијског удара – каже Марић, уз поруку да хладњачари, извозници и држава, треба да се коначно призову памети и учине све како би заштитили да се труд воћара не купује уз бесцење, јер се ради о пољопривредној грани, која је један од највећих потенцијала овог дела Србије.

Међу купинарима примећен је велики број нових сорти купина. Из суседног Крупња, Зоран Андрић и Милорад Благојевић приказали су плодове купина „лох нес” и „честер”. Садни материјал су у сопственој режији наручили и у контејнерима добили из Швајцарске што их је позамашно коштало. Међутим, како рекоше, такав потез се исплатио, јер им откупљивачи за све преузете количине дају цену од 50 динара за килограм. Задовољно је трљао руке и млади произвођач Милин Илић, из осечинског села Лопатња. Прича да је купињак од 1,2 хектара смањио на 70 ари на којима је почео органску производњу овог воћа.

– У мом купињаку хемија је сведена на минимум, односно на ону меру која је за органску производњу предвиђена, и на моје велико изненађење, приноси и квалитет плодова су изванредни. Очекујем да у наредна четири „кола” уберем око 10 тона купине и искрен да будем са просечном откупном ценом од 40 динара за килограм бићу задовољан – каже Милан, који је и ове године преко нашег листа позвао 50 домаћица из целе Србије да дођу у његов купињак и бесплатно уберу овог воћа колико им је потребно за припрему слатког или купиновог вина.

Милован Степановић, домаћин манифестације „Дан купина” представио нам је овогодишње најуспешније произвођаче Душка Јешића из села Станине Реке, Љубинка Петровића и Милана Дивнића из Бобове и Божидара Ђурђевића из села Суводања. Сви они, поред надпросечних приноса, имају домаћински уређене купињаке и кажу да то не чине због добијања диплома и признања, већ зато што је то традиција на простору испод Медведника, у којем је престижно имати уређен купињак. Ставе су са око 100 хектара под купињацима водеће село у ваљевском крају. У Колубарском округу под овом воћком је преко 1.400 хектара, што је близу половине укупних површина у Србији од 5.000 хектара, чиме је сврстана на четврто место у свету, одмах иза Америке, Мексика и Кине. Стручно предавање, које је организовано за произвођаче, било је посвећено производњи купиновог вина, чија експанзија, али и комерцијално справљање, се очекује од наредне године када на нивоу државе буду донети квалитетни правилници. Предавач на ову тему мр Александар Петровић са Пољопривредног факултета у Земуну, казао је да је већ припремљен контигент мањих паковања купиновог вина, који ће бити за који дан упућен потрошачима у Лондон, и одакле треба очекивати добре вести.

Поред МЗ Ставе, организатори ове јединствене домаће воћарске манифестације су Регионална привредна комора, Градска Дирекција за робне резерве, Пољопривредна стручна служба, ЈП „Ваљево-турист”, док је покровитељ био град Ваљево.