Путинова Русија

Када је 31. децембра 1999, тада већ уморни, први председник Руске Федерације Борис Јељцин у новогодишњем телевизијском обраћању нацији обзнанио да се повлачи и да сву власт предаје у руке премијеру Владимиру Путину, свет је био затечен. Када је пре неколико дана актуелни шеф руске државе Дмитриј Медведев најавио да ће и он председничко жезло препустити опет – премијеру – Путину, изненађења није било.

Ако је на размеђу миленијума потез Јељцина био потез очајника, оно што се у петак догодило на конгресу Јединствене Русије логична је и промишљена (Медведевљева) епизода у политици највеће државе на свету. А та политика траје већ безмало 12 година и, како ствари стоје, трајаће и наредних 12. Када се све сабере, испада да Путин има прилику да земљу води пуне 24 године! Царски, рекло би се.

Владимир Владимирович (1952) до сада је прошао све степенице руске власти. И јавне и тајне. Школовање у Санкт Петербургу под менторством професора и каснијег градоначелника „северне престонице“ Анатолија Сопчака, као и вишегодишње службовање у КГБ-у, створили су од њега – истинског државотворца. А такви су данас у свету ретки.

Под Путиновим руководством највећа земља на свету је, за нешто више од деценије, прешла пут од потонулог царства до водеће светске силе. Када је први пут постао председник, плата државног службеника једва да је достизала 50 америчких долара. Само годину дана касније била је четвороструко виша. Данас просечна примања у Москви достижу пристојних 1.000 евра. Не чуди стога што Руси у овог човека имају неограничено поверење.

Под његовом командом земља се политички и територијално стабилизовала, криминал је драстично обуздан, пореска политика усклађена са брзо растућом економијом... У овом процесу Путин је тајкунима дозволио да се размахну таман онолико колико је то у интересу државе, обезбедивши себи имиџ човека којег не ваља имати за противника. То су на својој кожи најбоље осетили некада најбогатији човек Русије, а садашњи сужањ, Михаил Ходорковски и млађани милијардер Михаил Прохоров, чији су се политички снови пре неки дан такође распрсли као мехур од сапунице.

На међународном плану постигао је кључну ствар: на Западу данас зазиру од Русије. То не значи да не желе са њом да послују. Напротив, као енергетска суперсила Русија је незаобилазан партнер за целу Европу, велики део Азије, Африке... Али то партнерство сада има далеко вишу цену и, што је најважније, многи су спремни да је плате.

Објективно, када у пролеће наредне године Владимир Путин поново ступи у Кремљ, у шта мало ко сумња а многи би се сложили и да оданде никада није ни одлазио, ништа се драматично неће десити. Само ће неке ствари добити прави облик.

Јер, Русија је била, и остала – Путинова.