Нека се припреми диносаурус из Струганика

Ваљево – Зa Ваљевце, депресивне и нервозне због дуге мећаве и незапамћено ниских температура, стигла je прилика за мало опуштање. У овдашњем Народном музеју отворена је изложба „Додирнимо природу 2” коју је приредио Природњачки музеј Србије. Град на Колубари је четврти по реду, иза Ћуприје, Крушевца и Београда, у којем су посетиоцима на увид стављени јединствени и ретки фосилни експонати животињског и биљног света који је настањивао нашу планету пре више милиона година. Посебан изазов је то што се сваки експонат без икаквог страха може рукама додирнути.

Изненађење је и податак да је 90 одсто од 110 изложених експоната пронађено на локалитетима Србије. Улогу водича за наш лист преузела је Драгана Ђурић, кустос у Природњачком музеју, која је била у трочланој екипи за припрему изложбе.

– Немојте да помислите да се шалим, али пред нама су фосилни остаци, односно трагови једног од првих диносауруса који су живели пре око 200 милиона година а експонат је пронађен на Старој планини, која је остала велики изазов за истраживаче. Поред осталог, на њој се налазе и трагови тетраподних гмизаваца и других праживотиња. Ово што подсећа на троугласто сечиво је зуб ајкуле пронађен у београдском насељу Вишњица, што потврђује да је ту некада била морска средина. У селу Преврата, подно планине Јастребац, пронађени су делови оклопа и екстремитета велике корњаче која је живела пре око 15 милиона година. Ради се о корњачи дужине преко једног метра, сличној онима са Галапагоса или Сејшела. На истом локалитету пронађени су фосилни остаци великог гуштера варана, а ако овим и осталим експонатима које нисмо поменули додамо и недавно уочени траг диносауруса у једном од каменолома у мионичком селу Струганику, онда је јасно да Србија, када је у питању ова врста „рукописа“ о свету који је некада настањивао планету, није незанимљива и безначајна – каже Драгана Ђурић.

На питање да ли је недавно откривени траг диносауруса у Струганику завредео да буде вест дана у медијима, она се само насмејала и додала да је можда боље што није. Таквог је мишљења, јер код нас увек има пречих послова и никад нема довољно новца, и стога, како је нагласила, не треба журити већ сачекати прозивку у стилу: „нека се припреми диносаурус из Струганика“. Објаснила је да су трагови диносауруса уочени сасвим случајно, када су две колегинице које се баве истраживачким пословима, а од којих је једна из Италије, у мионички крај ишле другим поводом, али њиховом оштром оку у једном каменолому, који потиче из периода креде и старости око 100 милиона година, није промакла добитна комбинација.

Били смо изненађени и коментаром да од бројних експоната Природњачког музеја који су изложени у Ваљеву, практично занемарљив број је забележен у неком од ђачких уџбеника. Наша саговорница каже да је разлог томе што Србија нема стручњаке који хоће да се позабаве проучавањем и систематизацијом фосилних трагова а практично никог међу њима који је посвећен диносаурусима. Охрабрења ради, додала је да управо она улаже озбиљне напоре на припреми једне репрезентативне публикације – уџбеника о фосилним остацима откривеним и регистрованим на просторима Србије. Подсетила је да се у угљенокопима могу пронаћи значајни фосилни остаци, али због наше журбе да угаљ у што већим количинама и у што краћем времену стрпамо у пећи ради производње струје, трагања на таквим местима су врло ретка.

– Када су у питању диносауруси, међу научницима у свету у последње време све је присутније уверење да диносауруси нису нестали и да су птице њихова последња рођачка грана. Зато, ако вам слети голуб на раме, треба да имате на уму да је та плишана птица истовремено и умиљати диносаурус – вели наша саговорница додајући да су сви изложени експонати довољно чврсти и имуни на додир и да никога не могу повредити. Изложбу „Додирнимо природу 2” отворила је Милена Петаковић, председница Савеза слепих Ваљева, јер је поред сваког експоната исписан текст Брајевом азбуком.

Будо Нововић