Neka se pripremi dinosaurus iz Struganika

Valjevo – Za Valjevce, depresivne i nervozne zbog duge mećave i nezapamćeno niskih temperatura, stigla je prilika za malo opuštanje. U ovdašnjem Narodnom muzeju otvorena je izložba „Dodirnimo prirodu 2” koju je priredio Prirodnjački muzej Srbije. Grad na Kolubari je četvrti po redu, iza Ćuprije, Kruševca i Beograda, u kojem su posetiocima na uvid stavljeni jedinstveni i retki fosilni eksponati životinjskog i biljnog sveta koji je nastanjivao našu planetu pre više miliona godina. Poseban izazov je to što se svaki eksponat bez ikakvog straha može rukama dodirnuti.

Iznenađenje je i podatak da je 90 odsto od 110 izloženih eksponata pronađeno na lokalitetima Srbije. Ulogu vodiča za naš list preuzela je Dragana Đurić, kustos u Prirodnjačkom muzeju, koja je bila u tročlanoj ekipi za pripremu izložbe.

– Nemojte da pomislite da se šalim, ali pred nama su fosilni ostaci, odnosno tragovi jednog od prvih dinosaurusa koji su živeli pre oko 200 miliona godina a eksponat je pronađen na Staroj planini, koja je ostala veliki izazov za istraživače. Pored ostalog, na njoj se nalaze i tragovi tetrapodnih gmizavaca i drugih praživotinja. Ovo što podseća na trouglasto sečivo je zub ajkule pronađen u beogradskom naselju Višnjica, što potvrđuje da je tu nekada bila morska sredina. U selu Prevrata, podno planine Jastrebac, pronađeni su delovi oklopa i ekstremiteta velike kornjače koja je živela pre oko 15 miliona godina. Radi se o kornjači dužine preko jednog metra, sličnoj onima sa Galapagosa ili Sejšela. Na istom lokalitetu pronađeni su fosilni ostaci velikog guštera varana, a ako ovim i ostalim eksponatima koje nismo pomenuli dodamo i nedavno uočeni trag dinosaurusa u jednom od kamenoloma u mioničkom selu Struganiku, onda je jasno da Srbija, kada je u pitanju ova vrsta „rukopisa“ o svetu koji je nekada nastanjivao planetu, nije nezanimljiva i beznačajna – kaže Dragana Đurić.

Na pitanje da li je nedavno otkriveni trag dinosaurusa u Struganiku zavredeo da bude vest dana u medijima, ona se samo nasmejala i dodala da je možda bolje što nije. Takvog je mišljenja, jer kod nas uvek ima prečih poslova i nikad nema dovoljno novca, i stoga, kako je naglasila, ne treba žuriti već sačekati prozivku u stilu: „neka se pripremi dinosaurus iz Struganika“. Objasnila je da su tragovi dinosaurusa uočeni sasvim slučajno, kada su dve koleginice koje se bave istraživačkim poslovima, a od kojih je jedna iz Italije, u mionički kraj išle drugim povodom, ali njihovom oštrom oku u jednom kamenolomu, koji potiče iz perioda krede i starosti oko 100 miliona godina, nije promakla dobitna kombinacija.

Bili smo iznenađeni i komentarom da od brojnih eksponata Prirodnjačkog muzeja koji su izloženi u Valjevu, praktično zanemarljiv broj je zabeležen u nekom od đačkih udžbenika. Naša sagovornica kaže da je razlog tome što Srbija nema stručnjake koji hoće da se pozabave proučavanjem i sistematizacijom fosilnih tragova a praktično nikog među njima koji je posvećen dinosaurusima. Ohrabrenja radi, dodala je da upravo ona ulaže ozbiljne napore na pripremi jedne reprezentativne publikacije – udžbenika o fosilnim ostacima otkrivenim i registrovanim na prostorima Srbije. Podsetila je da se u ugljenokopima mogu pronaći značajni fosilni ostaci, ali zbog naše žurbe da ugalj u što većim količinama i u što kraćem vremenu strpamo u peći radi proizvodnje struje, traganja na takvim mestima su vrlo retka.

– Kada su u pitanju dinosaurusi, među naučnicima u svetu u poslednje vreme sve je prisutnije uverenje da dinosaurusi nisu nestali i da su ptice njihova poslednja rođačka grana. Zato, ako vam sleti golub na rame, treba da imate na umu da je ta plišana ptica istovremeno i umiljati dinosaurus – veli naša sagovornica dodajući da su svi izloženi eksponati dovoljno čvrsti i imuni na dodir i da nikoga ne mogu povrediti. Izložbu „Dodirnimo prirodu 2” otvorila je Milena Petaković, predsednica Saveza slepih Valjeva, jer je pored svakog eksponata ispisan tekst Brajevom azbukom.

Budo Novović