Шта нам говоре изборне поруке

Сматра се да су током Другог светског рата савезници успевали да на основу садржаја немачких пропагандних порука предвиде будуће активности Трећег рајха. Мада не треба преувеличавати значај и моћ анализе садржаја, не треба их ни потценити. Тако, на пример, анализом досадашњег дела предизборне кампање Демократске странке, у којој је централну улогу имао њен лидер, могло се с великом вероватноћом предвидети да ће се истовремено с парламентарним одржати и председнички избори.

Но, осим прогностичке, анализа садржаја има првенствено функцију да пружи целовитију слику о пошиљаоцима порука. Чак и на основу свакодневног искуства већина људи схвата да речи и поруке више говоре о ономе ко их изражава него о онима на које се односе или којима су упућене.

Ако се пажљивије погледа пропагандни садржај странака које учествују у трци за посланичке мандате могу се уочити неке занимљивости, сличности и разлике које на први поглед нису тако очигледне.

Демократска странка, односно коалиција Избор за бољи живот самим својим називом, али и изборним слоганом: ,,Посао, инвестиције, сигурност”, обраћа се врло широком кругу људи. На основу изборног слогана могло би се рећи да је порука упућена запосленима, али и незапосленима, односно свима који живе од свог рада и желе да добију или сачувају посао. Инвестиције говоре о бризи за пословне људе, а сигурност првенствено о бризи за пензионере и остала издржавана лица.

На основу оваквог слогана могло би се предвидети да ће главна брига демократа, ако добију мандат, бити подстицање привредне активности. Остаје, међутим, нејасно у којој мери ће се у оваквој изборној легитимацији препознати домаћице, студенти па чак и сељаци који укупно чине значајан део бирачког тела.

Судећи према анкетама, главни ривал демократа биће коалиција Покренимо Србију. Назив ове коалиције представља својеврстан изборни слоган упућен, рекло би се, свим бирачима. Мада, на први поглед, подстиче активизам масе, он истовремено буди асоцијацију да се Србија схвата као машина коју треба покренути. С обзиром на то да се машине не покрећу саме, јасно је да је покретач неко други, односно СНС. На тај начин схваћен, овај на изглед популистички слоган, крије елитистичку ноту која је још израженије присутна у слогану који се може видети на сајту ове странке : ,,Најбољи иду напред!”. Изразито меритократски и такмичарски, овај слоган може пробудити сумњу оних који немају средстава нити могућности да се такмиче. Неће, зато, бити изненађење уколико у случају победе СНС-а разочара све оне који ће за њега гласати у нади да ће променити свој маргинализован друштвени положај.

ДС и СНС обраћају се, дакле, првенствено активном делу популације. Но, осим тога, заједничко им је што имају проактивну изборну стратегију. Насупрот њима у том погледу налазе се ДСС и СРС са негативном кампањом увијеном у проактивну обланду. ,,За Србију – знаш зашто”, односно ,,Бирам Србију” представљају слогане који добијају смисао тек када се ставе у контекст онога што је неизречено. Другим речима, оно што је у овим порукама битно суштински је реактивно: за Србију – а не за ЕУ, односно, бирам Србију – а не ЕУ. Питање је, међутим, колико људи ће бити спремно да гласа за странке које планирају да мандат и државни буџет троше противећи се уласку у ЕУ, а да при том та тема ни на који начин тренутно није актуелна.

Највећу недоумицу, међутим, стварају слогани и пропагандни наступи Уједињених региона и коалиције Преокрет. Док је у првом случају тешко ухватити везу између порука и циљне групе којој се обраћа, у другом случају слоган ,,Истина” је толико апстрактан као да се Преокрет обраћа читавом човечанству. Проблем УРС-а је што у Србији регион нема значење с којим би се већина људи могла идентификовати. Но, већи проблем представља чињеница да обраћање ,,регионима” или „човечанству” оставља потпуно отворено питање које социјалне групе би заправо имале користи од партиципације ових политичких групација у власти.

Најзад, с обзиром на то да још увек није званично почела кампању, остаје да се види коме ће се обратити коалиција окупљена око СПС-а. Ако имамо у виду састав ове коалиције и идеолошки набој садржан у називу стожерне странке, то би могли бити управо све бројнији маргинализовани слојеви о којима за сада нико не води посебну бригу нити посвећује посебну пажњу.

Судећи, дакле, према паролама, политичка сцена у Србији није хомогена. Другим речима, није потпуно свеједно ко ће на предстојећим изборима победити. Мада се, на изглед, све странке обраћају свима извесно је да сви неће имати подједнаке користи у случају различитих исхода. 

*Ванредни професор на Филозофском факултету БУ