Сунце – временска непогода

Шта је у Лондону другачије данас него јуче? Зашто су сви насмејани и певају? Зашто се сви и више него обично радују овом петку и викенду? Драги моји, стигло је и овде (по мојим стандардима) пролеће, а по њиховим лето. Ево већ два дана је неких 22-24 степена. Морам вам признати да је и мене мало затекло. Не зна човек шта да обуче ...

И више него обично нормални смртници Лондона (читај странци) одбројавају сате и чекају крај радног дана да искористе ово мало сунца за beer gardens. Сви се несто смешкају и намигују.

Девојке су се у потпуности разголитиле и сунчају се на сваком кораку. И више него обично осећа се мирис крема за самопотамњивање и на готово сваком другом телу се може приметити остатак лоше намазане наранџасте боје. Педикири, маникири и посветљавање косе. Кратки шорцеви купљени у винтиџ радњама, јапанке, отворени прсти. Летње хаљине, мушкарци без кравата, у мокасинама. Светле боје и празне теретане у којима до пре готово недељу дана није било места ни да се помериш.

Планирање празника, а где друго него у јефтиним all inclusive ризортима Шпаније. Пре два дана сам синхронизовала фирмин видео на шпански језик и младић са којим сам сарађивала, наравно Британац, ми каже: “Ја само знам да кажем ‘Dos cervezas porfavor’.“

Помислим, ах та британска средња класа и претерано опијање поред базена, јер чак није битно ни да ли плажа постоји. Неко сунце и неколико cervezas (пива) је једино што је у том моменту таквим људима важно. Но не лези враже, вратим се у канцеларију и поред машине за кафу водим необавезни разговор са мојим финансијским директором, један велики господин у средњим четрдесетим који ми каже: ”Ах, радила си то синхронизовање на шпанском? Па нисам знао да говориш и шпански, ја само знам да кажем - ‘Dos cervezas porfavor’....

Значи - данас сија сунце. И ја сад пишем о томе, можда зато што сам већ превише времена у Британији, па као и сви око мене не знам чему другом да се радујем. Одлучила сам да идем руку под руку са оном старом предрасудом да Британци само о времену разговарају. И тако и јесте. Уђем у такси и чујем: Диван дан, зар не? Уђем у канцеларију и чујем: Ох боже, како је одједном тако сунчано? Уђем у зграду а портир ми каже: Толико је топло, да сам морао да укључим климу!

И ја док ово куцам, седим на послу, у оној јакни у којој сам пошла од куће, јер иако је напољу неких 25 целзијуса, код мене за столом је вероватно минус 25. Дува ми промаја и нико ме не разуме. Само ја осећам промају, а сви остали мисле да нисам баш нормална, да мора да сам мамурна и неиспавана, јер наравно клима мора да дува на максимум сад кад је напољу сунце. Јер сви Британци, а и ми дошљаци већ месецима чекамо неки знак да сунце и даље сија и да се та звезда заправо није угасила.

Прошли смо кроз снегове, хладноће и пролећне кише које су ове године баш биле временске непогоде. Моје тело је постало провидне боје и почела сам да узимам суплементе витамина Д, не бих ли надокнадила недостатак сунчевих зрака. Ја се искрено радујем сунцу, и ништа ми више није тешко, ни чињеница да је крај месеца и да сам прошломесечну плату готово тотално исцрпила, ништа ме не задржава код куће - хоћу да сам напољу, да удисем топао ваздух и не желим да сам под климом. Не палим је ни у Београду кад је 40 степени.

А моје колеге Британци? Па они нису бас задовољни. Јесте, скинули су се и прошаренили, али сад им је ипак много вруће. Два дана сунца је изгледа и висе него довољно за ову годину. Кишу већ призивају и траже хлад, освежење и скраћено радно време. Чини се да је данас сунце у Британији временска непогода!

Петак је, четири после подне и ја одбројавам сваки минут од она два сата која морам да преседим на промаји. Чини ми се да ме из ове ситуације неће извући ни чињеница да је Краљица твитовала да је било доста за данас, да је време да идемо кући и да се данас УК затвара пре времена.