Британски блеф

Британски евроскептицизам је протеклих недеља поново добио ветар у леђа захваљујући премијеру Дејвиду Камерону. Случајно или не, баш у време једне од највећих банкарских афера која дрма Острво али и финансијски сектор преко Атлантика и Ламанша, Камерон је најавио да Лондон мора да преиспита своје везе са Европском унијом и да ускоро искористи прилику да „обликује односе” са Европом у свом интересу.

Минулих дана је и британски шеф дипломатије Вилијем Хејг најавио да ће до 2014. године Лондон направити свеобухватну студију о ЕУ тако да би свака наредна изјава о „наметљивом” Бриселу могла да буде поткрепљена, како каже, јаким доказима.

Узимајући у обзир да се лидери континенталне Европе, према свему судећи, не брину превише о „претњама” са Острва, цела медијска бука о односима Лондона и Брисела изгледа служи само за унутрашње политичке интересе британских конзервативаца, нарочито једне фракције која директно позива на референдум о изласку Велике Британије из ЕУ.

Будући да је Лисабонским споразумом излазак из ЕУ први пут та могућност унесена у оснивачки уговор Уније, Британцима практично ништа не стоји на путу. Осим, можда, последица које би то имало не британски извоз, увоз, економски раст, банкарски сектор, пословање компанија, инвестиције, пољопривреду, питање имиграната, али и на политички живот.

ЕУ је појединачно највеће тржиште за извоз британских производа, тако да чак 53 одсто укупног британског извоза одлази у остатак ЕУ што, према налазу истраживача Лондонске школе економије и политичких наука, директно и индиректно омогућава три милиона радних места у Британији. Изласком из ЕУ, Британци би за извоз својих производа морали да испоштују више стандарде него сада а док то не постигну велика је вероватноћа да би поново запали у рецесију.

Британија, иначе, бележи дефицит у трговини са остатком ЕУ и то у износу од 42 милијарде фунти (британски извоз у остатак ЕУ је 159 милијарди, а увоз 202 милијарде фунти). Изласком из Уније, Лондон би сигурно желео да наметне одређене царина на увоз робе из ЕУ, што би било изузетно непопуларно јер је досадашњи дефицит остварен пошто Британци воле добре немачке аутомобиле и француску луксузну робу, а не зато што континентална Европа прави нешто што не праве Кинези.

Према оценама британских економских стручњака, ако би сада, усред дужничке кризе еврозоне, Британија изашла из ЕУ, сигурно би остварила већи економски раст јер би деловала као безбедни рај за инвеститоре. Додуше, криза у еврозони не може да траје довека, тако да јој не иду у корист анализе да би изласком из ЕУ Британија изгубила значајне стране инвестиције и да би због тога њен БДП трајно био 2,25 одсто мањи него сада.

Ипак, што се тиче пољопривреде, изласком из ЕУ Британија би уштедела годишње око 7,1 милијарду фунти, будући да ће у периоду од 2007. до 2013. дати на Заједничку пољопривредну политику ЕУ 33,7 милијарди, а њеним пољопривредницима ће из тог фонда бити дато 26,6 милијарди фунти. С друге стране, иако се Британци жале да ЕУ жели да им наметне порез на финансијске услуге и тиме угрози њен лондонски финансијски центар Сити који ствара 40 одсто њеног БДП-а, британски банкари и инвеститори су већински за останак у ЕУ јер сматрају да им ЕУ може лакше отворити тржиште Кине него што то може Лондон ако сам преговара са Пекингом.

Изласком из ЕУ, Лондон не би више морао да поштује слободу кретања и запошљавања свих грађана ЕУ тако да би могао лако да заустави око 182.000 житеља осталих земаља ЕУ који на годишњем нивоу долазе на Острво да раде. Премда имигранти потпомажу британску економију јер раде послове које Британци не желе, протеривањем дошљака Лондон не би добио више слободних радних места за своје држављане, јер би сигурно наишао на противмеру Брисела. Самим тим велики проблем снашао би 748.000 Британаца који раде у остатку ЕУ, као и бројне Острвљане који имају летњиковце у Француској, Шпанији или Грчкој.

Ако се узму у обзир сви ови подаци до којих су дошли британски стручњаци, сва је прилика да је ових дана у Лондону по среди само још један британски блеф. Додуше, оно око чега Британци не блефирају је то да желе да добију од ЕУ све што могу, а да не уложе ништа, или што мање.

Камеронова нада да Британија буде као Швајцарска или Норвешка пада у воду јер Британци немају у својим банкама толику количину страног злата и новца као Швајцарци, нити толико изузетно богата нафтна поља као Норвежани. Уосталом, Камерону је најбоље да најпре послуша савет Тимотија Гартон Еша, изнет у колумни у „Гардијану”, да британска влада одржи референдум о ЕУ, али да прво сачека резултате шкотског референдума за независност. Узимајући у обзир да би независна Шкотска била шеста на свету по висини БДП по глави становника, ко зна можда би тада Уједињено Краљевство Велике Британије (без Шкотске) и Северне Ирске, можда, ипак желело да буде део ЕУ.