Медији у раљама политичара

Марш око милион и по Каталонаца, који су протеклог уторка на национални дан Каталоније на улицама Барселоне позивали на независност овог шпанског региона, задивио је својом бројношћу многе. Највећи икад забележени скуп у Барселони, под мотом „Каталонија, следећа европска држава”, брзо је стигао у ударне вести скоро свих европских ТВ станица. Али, не и шпанске државне телевизије РТВЕ.

Шпански јавни сервис је извештај о овом догађају, који указује на значајан раст сепаратистичких тежњи Каталонаца, објавио тек у двадесетом минуту свог ударног дневника у 21 час. За уреднике РТВЕ важније је било да пре тога објаве прилоге о сусрету и „добрим вибрацијама” између шпанског и финског премијера Маријана Рахоја и Јиркија Катаинена, потом о обележавању годишњице терористичког напада 11. септембра 2001. године на САД, као и уступцима које је Брисел направио Португалији како би испунила зацртане лимите буџетског дефицита. Штавише, пре каталонског марша емитован је и прилог о томе шта се дешава са случајем деце Рут и Хосеа Бретона, која су нестала пре годину дана.

Очигледна намера РТВЕ да умањи значај протеста у Барселони изазвао је бројна негодовања, не само у Каталонији, већ у целој Шпанији. Право грађана на истиниту информацију, без обзира колико она може да изазове љутњу дела становништва, постало је кључна тема ових дана у Шпанији, а портпарол РТВЕ је био принуђен да призна да је јавни сервис направио грешку.

Овај догађај је заправо вратио фокус јавности на причу о утицај владајућих странака на државну телевизију, будући да РТВЕ у Шпанији већ традиционално била оптуживана да фаворизује ставове социјалиста или народњака у зависности која је од ове две водеће странке на власти. Сада владајућа конзервативна Народна партија Маријана Рахоја, иначе, залаже се за централизовану а не регионализовану Шпанију, при чему се око тога често сукобљавала са каталонским и баскијским странкама.

Додатни притисак на РТВЕ је очигледно направило и смањење буџета за 204 милиона евра, као и чињеница да је владајућа Народна партија укинула закон по којем је за избор првог човека РТВЕ неопходна двотрећинска подршка у парламенту. Сада је за то довољна апсолутна парламентарна већина, тако власт може да поставио кога она жели, што је и учинила у јуну ове године.

Међутим, нарастајући утицај политичара на јавни сервис није нека шпанска специфичност. Економско-финансијска криза, која утицала на значајно смањење буџета јавних радиодифузних сервиса широм Европе, утицала је на то се мешање политичара у рад уредника и новинара само повећа.

Један од малобројних европских јавних сервиса, који је успео да задржи своју независност, јесте британски Би-Би-Си којег је драстично смањење буџета (за укупно 20 одсто у наредних пет година) натерало да смањи плате, укине одређене програме на страним језицима и отпусти запослене, али не и да отупи своју оштрицу према власти. О томе можда најбоље говори  бес британског министра за рад и пензије Јана Данкана Смита, који се чак и званично жалио на то како Би-Би-Си извештава о британској економији. Жестоке критике јавног сервиса испровоцирале су чак министра да оптужи уредници економске рубрике Би-Би-Си-ја Стефани Фландерс да „пишки по целој британској индустрији”.

Истини за вољу, на спољнополитичком плану Би-Би-Си је веран пратилац британске спољне политике, али на унутрашњем плану Британци ипак заиста имају право да знају све. Ово право на истиниту информацију је, међутим, све више угрожено широм Европе. Португалски јавни сервис РТП дошао је у ситуацију да политичари најављују да ће га приватизовати. Упркос упозорењу Европске радиодифузне уније, званични Лисабон намерава да прода други програм РТП, као и да у власништву првог програма укључи приватне компаније.

У Мађарској је премијер Виктор Орбан изменама закона значајно смањио простор за независност државних медија, док се у Словачкој директорка јавног сервиса жалила Уставном суду јер ју је у јуну парламент сменио иако је прошле године парламентарни одбор за културу и медије једногласно усвојио њен извештај у којем се наводи да је успела да уштедама инвестира у додатне програме. Међутим, промена парламентарне већине коштала ју је смене, а исту судбину је имао и њен румунски колега који је био на челу ТВР. У Хрватској је нова власт променила закон о ХРТ па сада првог човека јавног сервиса бира парламент. У Француској је бивши председник Никола Саркози државној телевизији смањио дозвољене приходе од реклама, замењујући их новим порезом на телекомуникационе компаније. Међутим, Европска комисије се успротивила том порезу тако се да влада Франсоа Оланда сада налази у незавидној ситуацији како да попуни ту буџетску рупу.

Тако под изговором кризе, а уз одбрану државних медија од утицаја моћних финансијских група кроз ограничавање прихода од реклама, владе гурају јавне сервисе у своје руке. Одбраном јавних радиодифузних сервиса од комерцијализације заправо се гурају у политизацију. А ту од медијског служења јавном интересу нема ништа.