Mediji u raljama političara

Marš oko milion i po Katalonaca, koji su proteklog utorka na nacionalni dan Katalonije na ulicama Barselone pozivali na nezavisnost ovog španskog regiona, zadivio je svojom brojnošću mnoge. Najveći ikad zabeleženi skup u Barseloni, pod motom „Katalonija, sledeća evropska država”, brzo je stigao u udarne vesti skoro svih evropskih TV stanica. Ali, ne i španske državne televizije RTVE.

Španski javni servis je izveštaj o ovom događaju, koji ukazuje na značajan rast separatističkih težnji Katalonaca, objavio tek u dvadesetom minutu svog udarnog dnevnika u 21 čas. Za urednike RTVE važnije je bilo da pre toga objave priloge o susretu i „dobrim vibracijama” između španskog i finskog premijera Marijana Rahoja i Jirkija Katainena, potom o obeležavanju godišnjice terorističkog napada 11. septembra 2001. godine na SAD, kao i ustupcima koje je Brisel napravio Portugaliji kako bi ispunila zacrtane limite budžetskog deficita. Štaviše, pre katalonskog marša emitovan je i prilog o tome šta se dešava sa slučajem dece Rut i Hosea Bretona, koja su nestala pre godinu dana.

Očigledna namera RTVE da umanji značaj protesta u Barseloni izazvao je brojna negodovanja, ne samo u Kataloniji, već u celoj Španiji. Pravo građana na istinitu informaciju, bez obzira koliko ona može da izazove ljutnju dela stanovništva, postalo je ključna tema ovih dana u Španiji, a portparol RTVE je bio prinuđen da prizna da je javni servis napravio grešku.

Ovaj događaj je zapravo vratio fokus javnosti na priču o uticaj vladajućih stranaka na državnu televiziju, budući da RTVE u Španiji već tradicionalno bila optuživana da favorizuje stavove socijalista ili narodnjaka u zavisnosti koja je od ove dve vodeće stranke na vlasti. Sada vladajuća konzervativna Narodna partija Marijana Rahoja, inače, zalaže se za centralizovanu a ne regionalizovanu Španiju, pri čemu se oko toga često sukobljavala sa katalonskim i baskijskim strankama.

Dodatni pritisak na RTVE je očigledno napravilo i smanjenje budžeta za 204 miliona evra, kao i činjenica da je vladajuća Narodna partija ukinula zakon po kojem je za izbor prvog čoveka RTVE neophodna dvotrećinska podrška u parlamentu. Sada je za to dovoljna apsolutna parlamentarna većina, tako vlast može da postavio koga ona želi, što je i učinila u junu ove godine.

Međutim, narastajući uticaj političara na javni servis nije neka španska specifičnost. Ekonomsko-finansijska kriza, koja uticala na značajno smanjenje budžeta javnih radiodifuznih servisa širom Evrope, uticala je na to se mešanje političara u rad urednika i novinara samo poveća.

Jedan od malobrojnih evropskih javnih servisa, koji je uspeo da zadrži svoju nezavisnost, jeste britanski Bi-Bi-Si kojeg je drastično smanjenje budžeta (za ukupno 20 odsto u narednih pet godina) nateralo da smanji plate, ukine određene programe na stranim jezicima i otpusti zaposlene, ali ne i da otupi svoju oštricu prema vlasti. O tome možda najbolje govori  bes britanskog ministra za rad i penzije Jana Dankana Smita, koji se čak i zvanično žalio na to kako Bi-Bi-Si izveštava o britanskoj ekonomiji. Žestoke kritike javnog servisa isprovocirale su čak ministra da optuži urednici ekonomske rubrike Bi-Bi-Si-ja Stefani Flanders da „piški po celoj britanskoj industriji”.

Istini za volju, na spoljnopolitičkom planu Bi-Bi-Si je veran pratilac britanske spoljne politike, ali na unutrašnjem planu Britanci ipak zaista imaju pravo da znaju sve. Ovo pravo na istinitu informaciju je, međutim, sve više ugroženo širom Evrope. Portugalski javni servis RTP došao je u situaciju da političari najavljuju da će ga privatizovati. Uprkos upozorenju Evropske radiodifuzne unije, zvanični Lisabon namerava da proda drugi program RTP, kao i da u vlasništvu prvog programa uključi privatne kompanije.

U Mađarskoj je premijer Viktor Orban izmenama zakona značajno smanjio prostor za nezavisnost državnih medija, dok se u Slovačkoj direktorka javnog servisa žalila Ustavnom sudu jer ju je u junu parlament smenio iako je prošle godine parlamentarni odbor za kulturu i medije jednoglasno usvojio njen izveštaj u kojem se navodi da je uspela da uštedama investira u dodatne programe. Međutim, promena parlamentarne većine koštala ju je smene, a istu sudbinu je imao i njen rumunski kolega koji je bio na čelu TVR. U Hrvatskoj je nova vlast promenila zakon o HRT pa sada prvog čoveka javnog servisa bira parlament. U Francuskoj je bivši predsednik Nikola Sarkozi državnoj televiziji smanjio dozvoljene prihode od reklama, zamenjujući ih novim porezom na telekomunikacione kompanije. Međutim, Evropska komisije se usprotivila tom porezu tako se da vlada Fransoa Olanda sada nalazi u nezavidnoj situaciji kako da popuni tu budžetsku rupu.

Tako pod izgovorom krize, a uz odbranu državnih medija od uticaja moćnih finansijskih grupa kroz ograničavanje prihoda od reklama, vlade guraju javne servise u svoje ruke. Odbranom javnih radiodifuznih servisa od komercijalizacije zapravo se guraju u politizaciju. A tu od medijskog služenja javnom interesu nema ništa.