Кућа без ајвара у Лесковцу је брука

Лесковац – Суша није нашкодила паприци, јер се наводњава, па су приноси више него добри. Тезге овдашњих пијаца су препуне, распрострло се и на бетону. На све стране брдашца паприке – „ајварке“, „туршијаре“, зелене, црвене, жуте, бабуре, љуте... Повртари су задовољни родом, али не и ценом.

На пијаци код старе аутобуске станице сочне паприке продају супружници Горан и Јадранка Стојановић из Кумарева. – Родила паприка, али нема добру цену. Један до пет динара комад, 30 до 35 динара килограм „ајварке“. То је ништа. Колико је отишло гориво, па мораш да бациш ђубре, да наводњаваш, колико сам само уложио у систем за наводњавање кап по кап. Платим превоз, дођем овде, на улазу ми узму четиристо динара. То је само финансијски улог, а где је наш рад. Рачунај по хиљаду динара за дневницу, то је за мене и за супругу две хиљаде дневно, па помножи то са шест месеци. Прошле године сам боље пролазио, сада ни дрва не могу да купим. Ову бабуру сам прошле јесени крчмио по 80 динара килограм, а сада не могу да је продам ни по шездесет. А све је поскупело – гориво, хлеб, брашно, уље, шећер – изјадао нам се Горан.

И Ивица Тасић из Мале Биљанице жали се на скупо гориво и јевтину паприку. – Све је поскупело, осим паприке, али људи немају пара ни њу да купе. Сада је мало кренуло, јер се купује за зимницу – каже Ивица. Бака Рада Цветановић из Печењевца продаје љуту „печењевку“. Каже, купују људи за зимницу три до пет килограма, Лесковчани воле љуто. Из Бадинца је дошла Верка Цветановић са корпом првокласног парадајза јабучара. Продаје га по четрдесет динара.

– На највећој лесковачкој пијаци у Нишкој улици паприка је испунила готово сваки слободан простор. Радован из Навалина продаје своју на тезги за два, три и четири динара, а најситнију и два комада за динар. – Гориво је прошле године било сто, а сада је 160 динара, док је паприка остала на истој цени. Али ни по тој цени се људи не грабе, више купују тамо на бетону – каже овај повртар.

И купци се слажу да паприка није скупа. – Лаже онај ко каже да је зимница у Лесковцу скупа. Сваке године припремамо зимницу – купус, паприку, ајвар, краставац, љуте папричице. За ајвар је стручњак моја супруга, не правимо много – двадесет до тридесет тегли за четворочлану породицу. Управо сам купио 350 комада за туршију и килограм и по љутих, волим само црвене. Шећера тренутно има, али зејтина нема последњих дана. Јутрос су на телевизији рекли да ће да пусте из робних резерви по 149 динара за литар – каже Љубиша Станковић.

На пијаци смо срели и Зорана Стојановића, директора ЈКП „Водовод“.

– Купио сам два џака паприке по 35 динара за килограм. Један џак за ајвар, а један за печене за замрзивач – похвалио нам се Стојановић.

У дворишту у близини пијаце дими се бубњара. Ту је дом наставника физике и математике у пензији Миодрага Мише Петровића, чија је кћерка пекла паприку за ајвар. – Некада смо правили по сто тегли ајвара. Ја сам био купац паприке и посматрач, а ајвар су припремале жена и кћерка. Сада правимо по тридесетак тегли. То је неки просек за четворочлану породицу у Лесковцу. Овде је брука ако нека кућа нема ајвар – испричао нам је наставник Миша, а његова кћерка открила нам је како прави ајвар: – Припрема траје два дана. Првог дана оперем паприку, испечем, ољуштим и у току ноћи се цеди. Сутрадан самељем, посолим, додам рен, добро упржим у зејтину и сипам у тегле. И ето зимнице.

Милан Момчиловић