Портрет без рама: Горан Весић

Да се предлогом „манифеста нових демократа” није укључио у унутарстраначку изборну кампању Демократске странке Горан Весић би био на добром путу да се потпуно заборави да је икада раније био политичар. И то веома истакнут. Пошто се од 2003. године, практично од убиства његовог страначког шефа и ментора Зорана Ђинђића, повукао из активног политичког живота и посветио бизнису и Црвеној звезди, шира јавност је о њему могла нешто да чује само преко спортских страна у новинама. Када је у марту ове године као саветник председника ФК Црвена звезда Владана Лукића одговарао на питања навијача преко портала редстарбелграде.инфо рекао је да му је то први интервjу од јула 2002. године „ако се изузме да сам два пута говорио о Зорану Ђинђићу, са којим сам радио више од деценије”.

И иако би се завидна биографија овог 43-годишњег правника могла оштро поделити на периоде „Весић политичар” и „Весић бизнисмен и спортски радник”, чини се да те две етапе његовог живота имају бар једну заједничку црту. У обема је сматран човеком који вуче главне или бар веома важне потезе – из сенке. Као политичар важио је за једног од главних Ђинђићевих оперативаца и људи од поверења, један од оних који су „изнели” Ђинђићеве унутарстраначке кампање 1994. (против Мићуновића) и 2000. (против Вуксановића), а као функционер најпре у „Звездином” кошаркашком, а потом у фудбалском клубу, у медијима је називан и њеном „сивом еминенцијом”.

А шта многи мисле о његовој улози у политичком животу, с правом или не, сажео је недавно лидер ДС-а Борис Тадић, истакавши да су неки људи из ДС-а водили кампању против њега, међу њима и „стари Изногуди” попут Горана Весића. Е сад, да ли је „Изногуд” Весић после десетак година стварно пожелео да буде „калиф уместо калифа”, или је само желео неку позицију „великог везира”, или га је неко напросто „убацио” у предизборну причу ДС-а рачунајући да ће његов не баш позитиван имиџ помрсити рачуне супарницима, тешко је поуздано утврдити.

Као дете војног лица Горан Весић са родитељима и млађим братом у детињству се селио, тако да је у Крушевцу само рођен, као беба је живео у Марибору, али је одрастао у Краљеву и тај град доживљава као родни. Од оснивања је у ДС-у и присуствовао је свим важним догађајима у животу те странке, али не и петооктобарским дешавањима у Србији. У то време је живео у Црној Гори, склањајући се од Војног суда, који га је осудио на две године затвора јер се није одазвао војном позиву. У Србију се вратио 8. октобра 2000. и постао саветник Зорана Живковића, тада савезног министра унутрашњих послова. После је, накратко, био саветник и министра одбране СЦГ Бориса Тадића.

Сада је у одбору саветника компаније ИЦП (InternationalCommunicationsPartners), члан је Скупштине удружења „Послодавац” и саветник председника ФК „Црвена звезда”. У неким изворима се наводи да је сувласник интернет портала МТС Мондо. Био је у многим управним одборима пре и после 2000. године, учествовао је у изборним кампањама ДПС-а Црне Горе и Српске народне странке Биљане Плавшић.

Биљана Баковић