Градско саобраћајно предузеће – 120 година

„Oко 11 часова пре подне, стајала су два вагона пред здањем Суда Општине вароши Београда. Чим су се у њих сместили председник општине Милован Маринковић, чланови суда, одборници и општински чиновници, воз је кренуо и за неколико тренутака био пред друштвеном канцеларијом на Теразијама, где се слегло доста света да присуствује овом освећењу. Око пола 12 је Његово Високо Преосвештенство Митрополит Михаило осветио ’београдску варошку железницу’ – трамвај. По освећењу ове корисне установе, председник Београда као домаћин је понудио Митрополиту Михаилу и присутну господу закуском у друштвеној канцеларији и пруга Калемегдан – Славија је одмах предана саобраћају. Кроз кратко време најдаље до конца овога месеца и пруге Сава – Теразије и Теразије – Ново гробље ће бити предане саобраћају, те ће на тај начин наш мили град, српска престоница, бити обогаћена још једном културном установом, необично корисном за њу. Сретно, да Бог да!”

Овако су 14. октобра 1892. године „Општинске новине” описале пуштање у саобраћај новосаграђене трамвајске линије од Калемегдана до Славије. Овај датум сматра се почетком организованог јавног саобраћаја у престоници, а Градско саобраћајно предузеће га обележава као свој рођендан. Данас, 120 година касније, у ГСП-у са поносом истичу да је њихово предузеће вршњак са истом градском службом у Берлину. А у то време мало великих европских градова могло је да се похвали организованим градским превозом.

Други важан датум у историји београдског трамваја јесте 18. јун 1894. године. Тада је пругом од Улице краља Милана до Топчидера прошло прво шинско возило на електрични погон.

Први аутобус – 1928. године

Први озбиљнији покушај увођења аутобуског превоза датира из 1925. године када је прорадила линија Славија–Авала, којом је саобраћао један, а недељом и празницима два аутобуса. Ову линију углавном су користили излетници. Осим малог броја путника проблем је био и спорост гломазних аутобуса марке НАГ, који су добијени 1923–1924. године, на име ратне репарације.

Средином 1928. године, тадашња Управа трамваја и осветљења Београдске општине увела је редовни аутобуски саобраћај. Са пет половних возила установљене су редовне аутобуске линије Калемегдан–Теразије–Савинац (која је касније продужена до Котежа) и Господарска механа – Чукарица.

Велика набавка возила спроведена током 1936. године укључила је осим куповине трамваја и прву куповину аутобуса са дизел моторима. То је била значајна новина, с обзиром на то да је седам аутобуса, који су чинили тадашњи возни парк Дирекције трамваја и осветљења, покретано бензинским агрегатима. Највећа предност нових дизел аутобуса огледала се у економичности, јер су трошили два пута мање горива.

Тролејбус – послератно превозно средство

Идеја о увођењу тролејбуског саобраћаја јавила се 1938, а две године касније озбиљније се креће у увођење новог превозног средства. Због финансијских проблема и почетка рата, пројекат није реализован.

Први тролејбус појавио се у Београду на Првомајској паради 1947. године, а прва тролејбуска линија Калемегдан–Славија отворена је 22.јуна. У почетку, тролејбуски саобраћај је обављан са 16 тролејбуса марке „фијат 668”. После одлуке о гашењу тролејбуског система 1968. године, тролејбуси су ипак задржали једну линију (11) до поновног успостављања 1979. године, када стижу и први руски тролејбуси, марке ЗИУ.

------------------------------------------------ 

Лична карта ГСП-а:

* 6.090 запослених

* 1050 возила:

– 820 аутобуса

– 131 тролејбус

– 199 трамваја

* 1.600.000 путника се превезе радним данима

138 линија у дневном саобраћају:

– 11 трамвајских

– 7 тролејбуских

– 120 аутобуских