Зелено замајавање

Крајем октобра 2012. Србија је у Енергетској заједници југоисточне Европе преузела обавезу да до 2020. године повећа производњу зелених киловат-сати из воде, ветра, сунца, биомасе, тзв. обновљивих извора на 27 одсто бруто финалне потрошње која је 2009. била процењена на 21,2 одсто. То значи да ћемо у наредних осам година морати да увећамо производњу зелене енергије за шест процентних поена. Да ли је то остварљив циљ?

Са најбољим дотоцима ЕПС је и до сада из својих хидроелектрана обезбеђивао трећину своје укупне производње. О искоришћавању снаге ветра ми још причамо као о далекој перспективи.

Али, гле чуда у околини Крагујевца и Свилајнца ничу соларне електране. Права лична, па и економска авантура, ако је судити по искуству проф. др Владана Петровића, што је „Политика” јуче објавила на насловној страни.

Према подацима ЕПС-а ова компанија у свом саставу има 14 малих хидроелектрана. Почетком септембра, у складу са важећим прописима, ЕПС је био обавезан да преузме, што је и учинио, „чисте” киловат-сате од 31 приватног власника малих електрана (19 на хидро енергију, шест на сунчеву, три на фосилна горива, два на биогас и један на ветар). Та обавеза је прописана законом и уредбама и ЕПС те киловат-сате плаћа по подстицајној, такозваној фид-ин тарифи. И богате земље, бринући о природи, подстичу такву производњу, али све то плаћају купци струје.

О перипетијама да се дође до двадесетак и више дозвола за рад и отпочињање посла у овој области могао би се исписати текст на целој страни ове новине. И то јесте проблем за себе, али чини се да суштина ствари лежи у нечем другом – да држава Србија, која је у исти час и једини власник ЕПС-а, тера своје предузеће да по цену високих губитака преузима киловат-сате од „зелених” произвођача.

Према доступним подацима киловат-час из малих хидроцентрала плаћа се 7,8 до 9,7 евро центи. Из био масе од 11,4 до 13,6, из био гаса 12 до 16, од ветра 9,5, а из соларних електрана чак 23 евро цента. Просечан киловат-сат ЕПС тренутно наплаћује од купаца струје 4,8 евро центи.

Поставља се питање – није ли ЕПС, односно његово руководство, свеједно из које партије дошло, у класичном сукобу интересу? Која је рачуница те компаније – да купује скупо и продаје јевтино? Истина, то ЕПС-у није ништа ново, јер је зимус у време оне страшне хладноће добављао струју по три пута већој цени од оне по којој је испоручивао домаћинствима. За грејање.

Пре неки дан актуелна министарка енергетике Зорана Михајловић најави да ће за десет дана бити познати нови износи подстицајних (фид-ин) тарифа. Некеће, како рече,бити повећане, друге смањене, а за треће ће вероватно бити промењено и време њиховог трајања. Треба сачекати шта ће саопштити, па да видимо да ли ће, на пример, сада инвеститори у ветроелектране бити задовољнији, јер им је до сада 9,5 евро центи било мало. У сваком случају, није добро да немамо јасну и дугорочну стратегију у овој области, која ће привући и стране инвеститоре и заштитити ЕПС и да се са сваким новим министром мења поглед на зелену енергију.