Zeleno zamajavanje

Krajem oktobra 2012. Srbija je u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope preuzela obavezu da do 2020. godine poveća proizvodnju zelenih kilovat-sati iz vode, vetra, sunca, biomase, tzv. obnovljivih izvora na 27 odsto bruto finalne potrošnje koja je 2009. bila procenjena na 21,2 odsto. To znači da ćemo u narednih osam godina morati da uvećamo proizvodnju zelene energije za šest procentnih poena. Da li je to ostvarljiv cilj?

Sa najboljim dotocima EPS je i do sada iz svojih hidroelektrana obezbeđivao trećinu svoje ukupne proizvodnje. O iskorišćavanju snage vetra mi još pričamo kao o dalekoj perspektivi.

Ali, gle čuda u okolini Kragujevca i Svilajnca niču solarne elektrane. Prava lična, pa i ekonomska avantura, ako je suditi po iskustvu prof. dr Vladana Petrovića, što je „Politika” juče objavila na naslovnoj strani.

Prema podacima EPS-a ova kompanija u svom sastavu ima 14 malih hidroelektrana. Početkom septembra, u skladu sa važećim propisima, EPS je bio obavezan da preuzme, što je i učinio, „čiste” kilovat-sate od 31 privatnog vlasnika malih elektrana (19 na hidro energiju, šest na sunčevu, tri na fosilna goriva, dva na biogas i jedan na vetar). Ta obaveza je propisana zakonom i uredbama i EPS te kilovat-sate plaća po podsticajnoj, takozvanoj fid-in tarifi. I bogate zemlje, brinući o prirodi, podstiču takvu proizvodnju, ali sve to plaćaju kupci struje.

O peripetijama da se dođe do dvadesetak i više dozvola za rad i otpočinjanje posla u ovoj oblasti mogao bi se ispisati tekst na celoj strani ove novine. I to jeste problem za sebe, ali čini se da suština stvari leži u nečem drugom – da država Srbija, koja je u isti čas i jedini vlasnik EPS-a, tera svoje preduzeće da po cenu visokih gubitaka preuzima kilovat-sate od „zelenih” proizvođača.

Prema dostupnim podacima kilovat-čas iz malih hidrocentrala plaća se 7,8 do 9,7 evro centi. Iz bio mase od 11,4 do 13,6, iz bio gasa 12 do 16, od vetra 9,5, a iz solarnih elektrana čak 23 evro centa. Prosečan kilovat-sat EPS trenutno naplaćuje od kupaca struje 4,8 evro centi.

Postavlja se pitanje – nije li EPS, odnosno njegovo rukovodstvo, svejedno iz koje partije došlo, u klasičnom sukobu interesu? Koja je računica te kompanije – da kupuje skupo i prodaje jevtino? Istina, to EPS-u nije ništa novo, jer je zimus u vreme one strašne hladnoće dobavljao struju po tri puta većoj ceni od one po kojoj je isporučivao domaćinstvima. Za grejanje.

Pre neki dan aktuelna ministarka energetike Zorana Mihajlović najavi da će za deset dana biti poznati novi iznosi podsticajnih (fid-in) tarifa. Nekeće, kako reče,biti povećane, druge smanjene, a za treće će verovatno biti promenjeno i vreme njihovog trajanja. Treba sačekati šta će saopštiti, pa da vidimo da li će, na primer, sada investitori u vetroelektrane biti zadovoljniji, jer im je do sada 9,5 evro centi bilo malo. U svakom slučaju, nije dobro da nemamo jasnu i dugoročnu strategiju u ovoj oblasti, koja će privući i strane investitore i zaštititi EPS i da se sa svakim novim ministrom menja pogled na zelenu energiju.