Змај и Тесла у Задрузи

Малобројне су установе културе у Срба које имају традицију дужу од једног века. Међу њих спада Српска књижевна задруга, коју многи сматрају издавачком кућом, а издаваштво је само једна, додуше важна, делатност Задруге, која долази на крају – после научноистраживачког рада на пољу књижевности, науке и уметности. Свечана академија, посвећена 120. годишњици Српске књижевне задруге, биће одржана, вечерас, у 20 часова, на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

СКЗ није ни друштвено ни приватно предузеће, каже Нина Новићевић, управник, већ друштво чланова које има своја тела и у којем, по угледу на старе породичне задруге, постоји дух узајамне присности и деловања појединца у корист целине. Тако су је замислили оснивачи 1892. године, тај облик организовања, уз минималне промене, траје до данас. О 120. годишњици СКЗ обележава имена и дела тих оснивача и њихових следбеника, наших претходника, који су своја дела и прегалаштво уграђивали у Задругине послове и књиге током свих епоха и генерација. Задругу су основали и стварали писци, научници, професори. Први међу њима био је државник и научник Стојан Новаковић, а с њим остали: Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Милан Јовановић Батут, Андра Гавриловић, Светислав Вуловић…

Један од најважнијих био је велики песник и лекар Јован Јовановић Змај, који је нацртао Задругин знак, иницијал СКЗ који се налази на свим књигама. Змај је у Београду, те 1892. године, дочекао у Београду Николу Теслу и посредовао да се Тесла учлани у СКЗ. Том сусрету Тесле и Змаја, истиче Нина Новићевић, посвећен је мали драмски приказ, који ће на Свечаној академији извести глумци Народног позоришта: Хаџи-Ненад Маричић, Иван Босиљчић, Павле Јеринић и Бојан Кривокапић. Чуће се и стихови Змајеве песме „Три хајдука” на енглеском, у Теслином преводу, а песму на српском казиваће Срба Милин.

Члановима СКЗ, гостима и публици, обратиће се актуелни секретар СКЗ проф. др Мило Ломпар, а очекује се и обраћање његове светости патријарха српског господина Иринеја и министра културе Братислава Петковића. Свечаност ће увеличати Академски хор „Иво Лола Рибар” који, поред осталог, први пут изводи Свечану песму Српске књижевне задруге, коју је компоновао Светислав Божић.

Учешће у програму узеће и песници: Матија Бећковић, Добрица Ерић, Рајко Петров Ного и Милосав Тешић, а одабране строфе и препознатљиве цитате из најважнијих дела српске књижевности – од народних песника, Светог Саве и Теодосија Хиландарца, па до данашњих класика: Моме Капора, Бране Петровића, Драгомира Брајковића и Новице Тадића – говориће глумци Љиљана Благојевић, Синиша Убовић и Љиљана Ђуровић.

У музичком делу програма, поред хора „Лола”, учествују сопран Ивана Петровић и мецосопран Љубица Вранеш, уз клавирску пратњу Ивана Јовановића. Сцену из балета „Ко то тамо пева”, за који је музику компоновао Војислав Воки Костић, на либрето инспирисан истоименим филмом Душана Ковачевића и редитеља Слободана Шијана, у кореографији Саше Зуровца, извешће балетски уметници:Соња Нинковић, Александар Илић, Горан Станић, Михаило Стефановић, Милош Кецман, Алекса Јелић, Балинт Раушер, Нејтон Котам и Милан Рус.

Циљ Академије, наглашава Нина Новићевић, јесте подсећање на далековиду идеју Задругиних оснивача и потоњих прегалаца – да избором и истраживањем, приступом и тумачењем најбољих дела српске и светске, старије и новије књижевности – систематски образују и одуховљују многе слојеве народа и да на тај начин допринесе његовом културном идентитету и националном јединству. То њихово дело продужили су Милован Глишић, Симо Матавуљ, Исидора Секулић, Десанка Максимовић, Иво Андрић, Светислав Стефановић, Милош Н. Ђурић, Михаило Петровић Алас, Павле Поповић, Владимир Ћоровић, Веселин Чајкановић, Вељко Петровић, Меша Селимовић, Радован Самарџић, Драгослав Срејовић, Васко Попа, Војислав Ђурић, Милан Ђоковић, Јован Христић, Ристо Тошовић, Бранко В. Радичевић и многи други – чланови Задругиних управа, одбора и ауторских тимова.