Нема пара због додатних радова

Краљево – Вести да ни институција као што је Светска банка није имуна од корупције, као да су појачале разне, углавном непроверене приче, о наводном ненаменском коришћењу позамашног кредита ове банкарске установе у краљевачком медицинском центру. Круже гласине краљевачком чаршијом да су се многи од тог новца окористили, да се уместо пројектом предвиђених радова изводе неки сасвим други, да у таквој ситуацији одлично сарађују они који радове изводе и они који су задужени да их надзиру...

Реч је о кредиту од три и по милиона евра који је Светска банка одобрила краљевачком медицинском центру за промену организације и побољшање функционисања како би и здравствена заштита грађана била квалитетнија. Највише пара, према плановима и пројекту, требало је уложити у грађевинске радове и опрему, тако да се већ неколико месеци преуређује неколико болничких зграда, пробијају се подземни тунели ради такозване ,,топле везе" између објеката, односно разних одељења и служби. Све то требало је да се оконча до почетка марта али није, требало је саградити и одавно потребну депонију за медицински отпад али се од тога одустало, као и од зидања још једне просторије за верске обреде у постојећој капели и уређења земљишта око центра...

Чим се дознало да све предвиђено неће бити реализовано, кренула су и у самом медицинском центру питања као што су, рецимо: зашто су паре трошене на претварање осам болничких соба у апартмане и за уређење неких лекарских канцеларија?

Директор центра Драган Арсић о томе није желео да говори за наш лист, јер, како каже, нема информације. Наиме, процес реализације ове инвестиције одвијао се мимо руководства установе, односно преко Министарства здравља и Зорана Стојановића, координатора Светске банке, иначе запосленог у краљевачком медицинском центру.

А он нам је, најпре, објаснио да се касни због специфичности посла, односно жеље да се све уради квалитетно и прецизно, а и због непредвиђених, додатних радова ,,јер је у питању реконструкција и често се дешава да се мора обнављати оно што смо сматрали да је добро и неоштећено".

– Због тих додатних радова – каже Стојановић за  ,,Политику" – уместо предвиђених 144 милиона за грађевинске радове биће утрошено 177 милиона динара и нема пара за све што смо замислили. Нису тачне и злонамерне су приче да је новац потрошен на апартмане и канцеларије. Ни једну канцеларију нисмо обновили од овог новца. Осам соба смо луксузније опремили за пацијенте који траже боље услове и то плаћају, и потрошили смо 3,4 милиона динара. Уосталом, све ће на крају, у завршном надзору, проверити стручњаци које одреди Светска банка, могуће је и инострани, јер они нама баш и не верују.

Поменутог саговорника упитали смо и ко такав надзор сада обавља.

– Реч је о стручњацима фирме ,,Пројметал" из Београда, која је сачинила и пројекат – тврди Стојановић.

Е, кад је о томе реч, ни од њега нисмо добили уверљиво објашњење зашто, односно, да ли је законито и уобичајено да стручњаци исте фирме и пројектују и надзиру оно што раде извођачи, краљевачко предузеће ,,Амига" и ,,Радијатор". Иако ће на крају све, како Стојановић тврди, бити проверено и од наших и светских стручњака, и сам ток извођења радова, сматрају и у надлежној општинској инспекцији, морао би да надзире неко ко на други начин за то није заинтересован.