Први сусрет са „шаптачем“

Од како сам стигла у Арабију чула сам приче о тамо неким шаптачима који се прикрадају обично женама (странкињама) и говоре им да покрију косу.

Препознатљиви по томе што носе браон огртаче и имају дугу браду, мутаве или религијска полиција, обично се шетају тржним центрима и продавницама и најчешће лове жене које нису адекватно обучене.

А под нису адекватно обучене подразумева се да немају вео преко лица или им је коса откривена или абаја откопчана. Потом им скрећу пажњу на понашање у јавности. Пошто кажу да је источна обала Саудијске Арабије, где се ја налазим, помало либерална, нисам их уопште виђала до сада.

А шта обично мутаве раде? Овог пута одговор ћу само фокусирати на даме. Прилазе женама и малтретирају их питањима: Какво је то понашање? Покриј косу... итд.

Неки случајеви завршавају се само предлозима шта жене да ураде а неки случајеви иду далеко и може доћи до хапшења. У суштини њихово је да само предложе да се покрије коса, на пример, али у стварности обично настављају да те прате док их не послушаш. Онда цео тај процес јурњаве делује помало застрашујуће и узнемирујуће. А понекад све то делује и помало комично. Зависи из ког угла се посматра.

Моје прво и једино покриј косу искуство до сада десило се у локалној продавници. Била сам са још једном женом из кампа и куповале смо намирнице. Одједном сам чула дубок, мушки глас иза леђа. „Cover your hair, madam. Please.”

На тренутак га нисам разумела и помислила сам да прича са неким преко телефона. Окренула сам се ка другој жени и погледима смо сконтале да треба да га игноришемо. Почетничка грешка! У овом случају неће нестати ако наставимо да га игноришемо. Померила сам се мало даље, међутим наставио је да иде за мном понављајући као робот. „Cover your hair... cover your hair...” И на крају лепо додао - please.

Окренула сам се и видела човека од можда тридесетак година у белом који ме не гледа директно у очи већ гледа са стране. Посегао је руком за конзервом пасуља, као да га интересује цена. Пипкао је ту конзерву, окретао је и наставио да понавља претходне речи истим тоном.

Мало ме је уплашило сазнање да неко тако прича са мном, не гледајући ме директно и махинално сам подигла мараму преко косе. Захвалио се и нестао међу оним конзервама. Касније сам га у великом луку избегавала у продавници јер ми је марама стално спадала. На одељењу са воћем и поврћем видела сам како се исто обраћа једној жени. Она га је гледала и само климнула главом рекавши: „Немам мараму.”

Човек у белом се само повукао и дошао до своје жене која га је чекала и посматрала све шта се дешава. Она је била комплетно покривена у црну боју са све црним рукавицама на зглобовима. Дечкић је трчкарао око њих. Не знам да ли је конкретно овај човек био мутава (није имао огртач), али имао је дугу браду. И био је прилично религиозан, што се могло закључити јер ми се није директно обратио.

Коначно сам стала у ред чекајући да платим намирнице, кад сам поново чула препознатљив глас. Најежила сам се јер сам видела да сад гледа у полицу са жвакама и понавља ми познате речи. Овог пута сам га игнорисала и једва чекала да изађем из продавнице.

Марина Јанчић, Саудијска Арабија