У болници у Саудијској Арабији

Други дан по доласку у Саудијску Арабију чекао ме је преглед у оближњој приватној болници. Сазнала сам да треба да извадим крв и урадим рентген плућа.

Иако сам све те прегледе обавила пре доласка, пракса је да се преглед понови и у Саудијској Арабији ради добијања боравишне дозволе за ово време које ћу провести овде.

Навукла сам абају и улетела у кола у којима је већ била пријатна температура. После 30-ак минута вожње зауставили смо се испред повеће зграде боје песка. Не знам шта сам очекивала, можда неку сиву грађевину пуну људи и пластичних столица где нема климе. С обзиром на то да је приватна болница, улаз и предворје делују као да смо ушли у хотел. Плочице које сијају, дрвене и кожне гарнитуре за седење, као и велики масивни лустери који шљаште. Скренули смо лево и ушли у главни хол. На три шалтера раде три жене. Шалтер ради по принципу као и било где у свету. Странка, тј. пацијент добије број и чека док се не појави на монитору.

Женама иза пулта видим само очи. Лице им је прекривено црним велом и носе браон униформу сличну абаји. Не знам шта се крије испод вела, можда осмеси а можда и негодовање на захтев следеће странке. Једна од њих три има модроплаве налакиране нокте.

Човек који је кренуо са нама и који је био задужен да све прође како треба предао је папире онижој Филипинки која се однекуд створила. Нама није требао број јер ћемо све завршити преко реда, закључила сам. Требали смо још да сачекамо један пар из Холандије. Најзад су се појавили и то са две преслатке девојчице. Онда нас је наша веза обавестила да ћемо морати да сачекамо неко време, тачније сат и по.

„Нема неког посебног разлога“, слегнуо је раменима, „само треба да сачекамо.“
Елен, симпатична Холанђанка (чији муж ради са мојим мужем) и ја смо почеле да размењујемо прве утиске као две новопечене жене у мушком свету.

Стигле смо истог дана у Саудијску Арабију. У њој сам такође видела ентузијазам и спремност на живот у другачијој средини. Планирају да остану годину дана у Арабији, а старија ћеркица ће за то време кренути у интернационалну школу, тачније у први разред. Обе смо скренуле поглед ка жени са плавим ноктима која је прошла поред нас. „Знаш ли да Саудијке лакирају нокте само када имају менструацију? рекла је. “То сам прочитала у књизи... ух, заборавила сам како се зове ауторка... Ако хоћеш позајмићу ти је...“

Разговор је прекинула Филипинка показујући прстом на нас две. „You two. Come, with me“. Кренуле смо за њом до лабораторије где смо требале да дамо крв. Селе смо и чекале да нас прозову. Са десне стране писало је на арапском и испод на енглеском - улаз за мушкарце, а са леве стране - улаз за жене. Елен је ушла на лева врата, а мене су прозвали и рекли ми да уђем на десна врата. Не знам зашто, сви који ме знају могу да потврде да сам оличење женствености. Но, ваљда то значи ићи преко реда... Уједно, тешила сам се при помисли да сам ја можда прва жена - пацијент која је ушла у мушку одају.

После ме је чекала контрола и мерење притиска у другој ординацији. Дошла је младолика жена, Филипинка. Тако је писало на картици која јој је висила са белог мантила. Прегледала је папире на столу, лупила печат и измерила ми притисак.
У чекаоници за рентген задржала сам се најдуже. Када смо питали у чему је проблем, рекли су да чекају женског техничара који ће моћи да обави преглед.

Напокон се појавила. Насмејана, Филипинка претпостављам. „Мораћеш да скинеш абају, али остани у мајици и сукњи, нема потребе њу да скидаш“, показала је на мајицу коју сам носила испод абаје. Више ми је требало времена да скинем и поново обучем абају него што је трајао сам преглед.

Док сам провлачила руке кроз рукаве у соби за рентген, у болници која подсећа на хотел, помислила сам како је невероватна сама чињеница да се налазим у Саудијској Арабији. Поготово што сам протекле две године живела у Холандији. И специјално што сам пре недељу дана била у Амстердаму у време геј параде. Могло би се рећи да сам само прешла из једне крајности у другу.

У размишљању ме је прекинуо глас који је преко звучника објавио да ускоро почиње молитва и да болница неће радити пола сата.

Закопчала сам последње дугме на абаји и пожурила.

.......

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће легалне последице. Редакција.