Следбенице Бајронове кћери

Наслов може на први поглед да заведе, зато што је хроми лорд Бајрон (Џорџ Гордон) упамћен као даровити романтичарски песник, склон пустоловинама. Управо је у последњој окончао живот борећи се на страни Грка за ослобођење од турског јарма.

Чиме се, међутим, прославила лепа и паметна кћи Огаста Ејда, потоња грофица од Лавлејса, чије се име на српском најчешће изговара – Ада?

Бавећи се математиком, под будним надзором и усмерењем (да ли је у томе почивши Стипе Шувар нашао надахнуће за социјалистичко усмерено образовање?) своје мајке која никако није желела да се запути очевом стазом, постала је први програмер(ка) у историји. Америчко министарство одбране је 1979. у њену славу назвало један програмски језик „ејда” (у рачунарском круговима: ada).

Има ли она своје следбенице, посебно у Србији?

Свакако. Савладавши програмирање, неколико њих су, чак, стекле највиша звања и позвања у државној управи, институтима, компанијама и на факултетима. Нека потписнику, стога, буде допуштено (и опроштено) што се усуђује да помене понеку: Сању Вранеш, генералну директорску Института „Михајло Пупин”, Александру Смиљанић, прву министарку за телекомуникације и информатичко друштво у нас, Мирјану Росић, челницу (и родоначелницу) компаније „Еунет”, Бисерку Илић, предводницу компаније „Информатика”, Мирјану Тасић, дугогодишњу руководитељку Рачунарског центра ПМФ-а у Београду, Јелену Рупник, претечу свих ИТ новинарки у часопису „Рачунари”.

И да се овде зауставимо, ограничени збиром слова с проредом у новинском  ступцу.

Четири овдашње „дигиталне даме”, од којих су прве три већ оставиле свој печат (Драгана Бечејски-Вујаклија, Јелица Протић, Наташа Госпић и Ана Пајић), одважиле су се да истраже у каквом су положају (отприлике тако су назвале научни чланак који потписују) жене у информатичком послу у Србији. Већ у уводу наводе да се суочавају с различитим изазовима и препрекама у претежно мушком занимању.

До каквих су сазнања дошле?

Још средином минулог столећа уочен је тзв. родни јаз када су се појавили први пословни електронски рачунари, јер су припадницама  лепшег пола углавном поверавани задаци у продаји и оглашавању. Из којих разлога? Послодавци су их једноставно сматрали јевтином и нестручном радном снагом. Из тих времена преостали су снимци на којима су наочите, и лицем и стасом, стајале покрај великих рачунаљки као што се данашње дугоноге девојке излежавају на предњем делу аутомобила.

Ваљало је купцима пренети поруку: „Иако су електронски рачунари тако сложени, девојка може да научи да ради на њима за само десет минута”! Ко воли, нек изволи. Укорењено културолошко уверење (и предубеђење) подједнако је пустило корене и у академском и у пословном свету.

И ту искрсава још тешкоћа: није довољно подстаћи их да тамо закораче, неопходно је да што дуже опстану у рачунарском „царству мушкараца”. Најновији технолошки продори, а пре свега убрзани напредак интернета, умногоме им олакшавају да радећи код куће буду и мајке, и супруге, и информатичарке.

У нашој земљи су, нажалост, и даље плаћене мање, како се наводи у једном извештају из 2012. А тек што их након повратка с породиљског боловања распоређују на места с још нижом платом! Хоће ли, барем, посланице у Скупштини Србији дићи свој глас? (Није довољно да овај мушки остане вапај у пустињи.)

Четири речене потписнице су, иначе, у првој половини прошле године пропитале 182 испитанице, а пре тога су проучиле податке Уједињених нација и чувеног Међународног удружења електроинжењера и електронских инжењера (IEEE).

Овдашње испитанице су највећим делом млађе доби, испод 35 година (72 одсто), а укупно 53,3 посто запослено је у компанијама (само 17 постотака у јавном сектору). Није изненађујуће, написале су ауторке, да је 18,1 проценат изјавило да у тим компанијама жене чине више од половине радне снаге.

На питање да ли су задовољне односом послодавца при запошљавању, чак 85,7 одсто одговорило је потврдно. Другим речима, мушкарци немају предност већ на првом кораку, што у великој мери охрабрује. И само 27 посто потврдило је да не добијају сложена и захтевна задужења.

За веродостојну слику потребно је, у спрези с другим установама у земљи и иностранству, спровести додатна испитивања, а најпре у вези са заступљеношћу и успешношћу жена на техничким  факултетима Београдског универзитета.