Гребање „великог фиће”

Из ФАС-а (Фијат аутомобили Србија), заједничке компаније наше државе и италијанског гиганта, још нема информација шта се заправо десило, али медији преносе да су, у ноћи од петка на суботу, радници треће смене, највероватније шрафцигером, изгребали тридесетак „великих фића”, монтираних и спремних за транспорт за САД.

Због чега су радници оштетили аутомобиле? Ако су били незадовољни (ниским) примањима и условима рада, зашто нису дали отказ? У извештајима се нагађа да су, можда, били љути на пословођу из Италије који их је терао да надокнаде изгубљено и није им дао да попуше цигарету. Шта је претходило изливу беса на најјачи извозни адут Србије, који би могао да нам донесе између 1,5 и две милијарде евра прихода?

Пре десетак дана у овој фабрици је дошло до застоја у производњи. Узрок је било кашњење у испоруци пластичних делова за унутрашњост аутомобила које прави италијанска компанија „Селмат” код Торина, један од великих „Фијатових” добављача. Због овог произвођача „Фијат” је морао да обустави рад у још неколико својих фабрика. „Мањак од 250 аутомобила биће надокнађен у наредним данима, када ће радници бити ангажовани прековремено”, изјавио је прошле недеље у Крагујевцу директор ФАС-а Антонио Чезаре Ферара. Он је, дакле, поручио да ће радници морати да раде више док се поново не успостави устаљени режим рада – у три смене по осам сати.

Синдикат је осудио бунт радника и, на неки начин, уз ограду да се не кажњава цела смена већ само појединци, стао уз менаџмент фабрике. Времена се мењају. У старој самоуправној „Застави”, уз подршку синдиката, радницима вероватно не би фалила длака с главе. „Фијат” је капиталистичка творевина западне цивилизације, велики „играч” на глобалној сцени. Наша држава има обавезе према тој компанији, која је у Србију унела око 800 милиона евра, платила обуку радника, купила машине, обновила фабрику и у њеном кругу засадила дрвеће и направила мало језеро.

Колике су плате у „Фијату”? Радници у Италији примају 1.200 евра, у Пољској близу 1.000, у Крагујевцу просечну српску плату, дакле око 400 евра, с тим да просек подижу руководиоци и млади стручњаци за рачунаре који, уз прековремени рад, могу да зараде и 90.000 динара. Плате радника у производњи износе око 300 евра. Уз поруку „дошли смо да останемо”, директор Ферара је у интервјуу за „Политику” рекао: „Плате у Италији су знатно веће, али су и услови живота и рада сасвим другачији. У Италији не можете купити векну хлеба испод два евра, у Србији је можете добити за 30 центи.”

Није тајна да су због цене и услова рада многи запослени напустили ФАС. Машински инжењери зато што су сматрали да им припада више и боље, а некадашњи радници „Заставе”, навикли на комодитет из деведесетих година, зато што нису могли да се прилагоде новим, строжим правилима понашања на послу. У фабрици је, изгледа, остало још незадовољних и неприлагођених.